Ovi popusti se kreću od 15 do 30 posto, a oni zavise od toga koliko će domaćinstva smanjiti potrošnju struje. Za one koji uštede od 5 do 20 odsto struje sleduje popust od 15 odsto, one koji budu uštedeli od 20 do 30 odsto popust od 20 odsto, a one koji smanje potrošnju preko 30 odsto računi će biti manji za oko trećinu tj. 30 odsto.

Ovo je računica za popuste za domaćinstva koja budu štedela

Kako prosečno domaćinstvo troši oko 400 kilovat-časova mesečno, sa uštedom od 10 odsto struje, račun će prosečnom domaćinstvu biti manji za skoro 1.000 dinara.

- Za onoga ko troši 2.000 kilovat-sati mesečno ukoliko bi smanjio potrošnju 10 posto ušteda bi bila na nivou 7.500 dinara ili 28 posto računa. A ako bi uštedeo 30 posto struje - ušteda bi bila oko 11-12.000 dinara ili 55 posto računa", rekao je Radovan Stanić, izvršni direktor za snabdevanje električnom energijom u EPS-u.

Koji uređaji najviše troše?

Profesor termodinamike Miloš Banjac sa Mašinskog fakulteta u Beograduističe da svi već znamo, da postoji jeftina i skupa struja, tri grupe potrošnje i ako se dobro organizujemo i pravilno koristimo kućne aparate, možemo da upadnemo u nižu grupu, gde je cena kilovata jeftinija, prenosi RTS.

- Uvek imate dva pristupa kako da koristite kućne aparate. Jedan je da kupite što efikasnije, a drugi je, da ih koristite kako treba. Bojler najveći potrošač u domaćinstvu, na koga ide oko 24 odsto potrošene električne energije, ukazuje profesor.

Takođe, navodi i da šporet troši u prosečnom domaćinstvo između 15 i 17 odsto struje. Ima čitav niz mera, od onih najjednostavnijih, da se poklopi šerpa, da koristite šerpe sa ravnim dnom i dobrom toplotnom provodljivošću, kao i veličinu ringle koja odgovara dnu šerpe.

Što se tiče veš mašina, koje često koristimo, veoma je bitno da se kupuju efikasnije.

"Uređaj u D kategoriji troši za 50 odsto više energije nego u klasi A. Jeste da je proizvod nešto skuplji, ali kada se izračuna godišnja ili potrošnja u toku njenog radnog veka, videćete da se to isplati. Naravno treba je koristiti na nižim temperaturama. Današnji deterdženti su izuzetno jaki, ne treba da se ide na nekadašnje iskuvavanje veša. Na kraju, ni veš koji peremo ne dozvoljava te visoke temperature", objašnjava profesor.

Takozvani mali potrošači, tokom vremena su postali veliki potrošači.

"U početku kada su se pojavili kompjuteri, da bi smanjili potrošnju energije izmišljen je takozvani stend-baj mod, isto i za televizore. Takozvano pripremno stanje, dakle da on ne radi, da se monitor ugasi, da ne bi trošio nepotrebno električnu energiju. I zaista oni štede na taj način. Međutim ljudi su počeli da se ponašaju lagodno u toj poziciji, kompjuteri nam stalno ostaju u tom stend-baj modu, televizori takođe", ističe Banjac.