Ministar finansija Siniša Mali najavio je rebalans za ovu godinu i usvajanje budžeta za narednu, kako bi se obezbedio dodatni novac za povećanje plata i penzija.
"Niko nije mogao da pretpostavi koliko će rasti cene energenata. Projektovali smo neke prihode i rashode očekujući da će da se smiri korona virus, da će biti godina stabilizacije, ali desio se rat", naveo je ministar.
Osvrnuo se i na povećanje referentnih kamatnih stopa NBS i ECB, i rekao: "Kada povećavate kamatne stope, vi povećavate trošak novca. Što je skuplji, manje će ga koristiti i građani, a onda će se smiriti inflacija", prenosi Biznis.rs.
Sa druge strane, kako je naveo Mali, kroz povećanje cene zaduživanja ima manje investicija, a to potencijalno može da znači manju zaposlenost, a građani koji imaju varijabilne kamatne stope imaju povećanje cena kredita.
"Rast kamatne stope može da dovede velike ekonomije u recesiju. Izuzetno je kompleksna situacija, treba se boriti da ima i stuje i gasa, goriva" - naveo je ministar.
Mali je rekao i da sada i dalje funkcionišemo sa budžetom iz novembra prošle godine, tako da se po formiranju nove vlade očekuje rebalans, kao i usvajanje budžeta za 2023. godinu.
"Želimo da obezbedimo novac za povećanje plata i penzija kako bismo povećali standard i da to povećanje bude veće od inflacije" naveo je ministar, prenosi B92.
Mali je izjavio da je prioritet da se sačuvaju radna mesta i da se poboljša životni standard subvencionisanjem cena gasa i struje, ali napomenuo je i da to ne može da se radi dugoročno.
"Kako je rekao predsednik, ova zima će biti hladna, ali naredna će biti polarna. Svaka zemlja ima manjak struje u ovom trenutku, pitanje je da li ćete moći da je kupite" - ekao je Mali.
Foto: Pink.rs, Tanjug/Rade Prelić
Ukazao je da je prošle nedelje potpisan ugovor sa Norveškom za plan rekonstrukcije energetskog sistema.
"Sada se sve zemlje trude da budu samoodržive kada je u pitanju energija, a to su ogromne investicije i energetika će svakako biti jedan od prioriteta vlade" - poručio je Mali i dodao da može da kaže da imamo apsolutno stabilne javne finansije.
Minimalna zarada oko 40.000 dinara
Ministar je rekao i da će od novembra biti povećane penzije, i u januaru takođe, što kumulativno znači 10 odsto. Dodao je i da će minimalne zarade biti povećane 14 odsto.
"Uvek imate razgovore oko poslodavaca i sindikata, a nisu se do sada dogovorali, a onda država daje predlog. Podsetiću da je 2010. minimalna zarada bila 15.700 dinara, a sada je 35.000 dinara, a naša želja je da bude preko 40.000. Potrošačka korpa je sada porasla na 82.000, ali to nikada nije bilo vezano za minimalne zarade" - kazao je Mali.
Takođe, dodao je da se povećavaju plate i u javnom sektoru, a da će se pomoći i poslodavcima kada je reč o doprinosima.
"Povećanje minimalne zarade povećava troškove poslodavaca, raste i cena nafte, dakle veliki su troškovi, a onda dolazi do otpuštanja, zato će država pomoći. Za to ćemo morati da izdvojimo 350 miliona evra. Pošto imamo stabilne javne finansije, to omogućava da reagujete u krizi" - naveo je i dodao da su otvoreno rekli da hoće da pomognu, na teret države, ali da država preživi.
