Najveći potrošači električne energije u domaćinstvu su upravo kućni uređaji (frižideri, mašine za pranje veša, električni šporeti, bojleri, zamrzivači) koji godišnje potroše čak jednu petinu ukupne količine električne energije koja je potrebna domaćinstvu.

Poduži je spisak preporuka šta je najvažnije što treba slediti kako bi uštedeli električnu energiju i već znamo kao se treba ponašati sa peglom i bojlerom, rekao je profesor Čoha.

On se osvrnuo na upotrebu bojlera i večite dileme, da li bojler treba isključivati ili držati stalno upaljen.

- Ako čovek živi sam, preporuka je da bojler pali noću, a ako živi sa porodicom i ako ima puno ženske dece on praktično mora da radi non stop - kaže profesor.

Čoha kaže da se snaga bojlera kreće između 1.500 do 2.000 vati ali podseća da toliko imaju i pegla i klima uređaji.

- Klima uređaj je možda jedan od najvećih potrošača i grajanje na struju je najgora moguća varijanta kada je energetska efikasnost i ekologija u pitanju - kaže Čoha i dodaje da su i pored toga neke sadašnje invertorske klime dosta dobro rešenje u urbanim sredinama.

Profesor je podsetio da prilikom kupovine elektrosnkih uređaja treba voditi računa i o oznakama na uređajima i da prednost treba dati aparatima koji najčešće imaju oznaku sa AAA. On je dodao da sada skoro svi proizvođači jasno obležavaju kog je stepena energetske efikasnosti njihov aparat.

Kada je ušteda u pitanju profesor je rekao da se dosta može uštedeti i na svetlima iznad stepeništa zgrada.

- Ako upalite svetlo vi na trećem spratu, upaliće se cela vartikala. Mnogo je bolje staviti sijalice sa senzorom koje mogu da uštede energiju. Kada napravite uštedu i od samo 100 vati po zgradi i to pomnožite sa koliko ima zgrada dobijamo ne tako malu uštedu. - zaključio je Čoha.