Sveti Andrej Statilat bio je oficir-tribun u rimskoj vojsci za vreme cara Maksimijana. Poreklom je bio iz Sirije, ali i službovao je tamo. Kada su Persijanci vojskom ugrozili Rimsko carstvo, tad je Andreju poverena vojska protiv neprijatelja. Tom prilikom Andrej bi proizveden za vojvodu - stratilata.

Potajni hrišćanin, ma da još nekršten, Andrej se pouzda u Boga živoga, i od mnoštva vojnika odabra samo najbolje i pođe u boj. Pred bitku on reče vojnicima svojim, da ako budu svi prizvali u pomoć jedinog istinitog Boga, Hrista Gospoda, neprijatelji će se njihovi kao prah rasprštati ispred njih. I zaista svi vojnici, oduševljeni i Andrejom i njegovom verom, prizvaše u pomoć Hrista i učiniše juriš. Persijska vojska bi satrvena potpuno.

Kada se pobedonosni Andrej vrati u Antiohiju, neki zavidljivci ga optužiše kao hrišćanina, i carski namesnik pozva ga na sud. Andrej otvoreno izjavi svoju nepokolebljivu veru u Hrista. Posle ljutih muka namesnik baci Andreja u tamnicu i pisa caru u Rim. Znajući ugled Andrejev u narodu i u vojsci car naredi namesniku da pusti Andreja u slobodu, no da vreba drugu priliku i drugi razlog (a ne veru) te da ga ubije. Kroz Božje otkrovenje Andrej saznade za tu naredbu carevu, pa uzevši sobom svoje verne vojnike, 2593 na broju, ode s njima u Tars Kilikijski, i tu se svi krstiše od Petra episkopa.

Gonjen i tu od carskih vlasti, Andrej se s družinom svojom povuče daleko u planinu jermensku Tavros. Tu u jednom klancu, kada oni behu na molitvi, stiže ih vojska rimska i sve do jednoga poseče. Niko se od njih nije hteo ni braniti, no svi behu željni mučeničke smrti za Hrista. Na tom mestu, gde se izli potokom krv mučenička, izbi ključ lekovite vode, koja isceljivaše od svake bolesti. Petar episkop dođe potajno sa svojim ljudima, i česno sahrani tela mučenika na tom istom mestu.

Postradaše svi česno, i uvenčani vencima besmrtne slave preseliše se u carstvo Hrista Boga našega. Ostavivši slavu zemaljskog dostojanstva, nebesko Carstvo si nasledio: Kapljama krvi, kao veličanstvenim dragim kamenjem, neuvenljive vence si ukrasio, i ka Hristu si priveo sabor mučenika.

Sa zborom anđelskim u bezvečernjoj svetlosti, nezalazno Sunce, Gospoda Hrista, si pronašao, Sveti Andreje Stratilate: Njega stalno moli, sa onima koji postradaše sa tobom, da spase duše naše.

Autor: