Nekada se na putovanjima dešavaju razne zgode i nezgode. Ponekad je u pitanju loša organizacija, nekad su putnici ti koji naprave problem, što zbog neznanja, što zbog nekih drugih faktora, a ponekad se sve dobro završi.
Međutim, ovaj stariji par iz Srbije nije prošao baš najbolje u Grčkoj, a njihova ispovest sledi.
"Suprug i ja smo rezervisali autobuski obilazak kroz Atinu. Putovanje se nešto odužilo, stajali smo i pravili pauze, ipak je to dug put, a kada smo stigli rekli su nam da sačekamo u predvorju hotela. Rekli su nam da budemo u lobiju tačno u 8h da bi ušli u prevoz na vreme i tu je krenuo problem. Zaboravili smo da navijemo alarm, pa smo se uspavali, vikali jedno na drugo čija je to krivica, spremili se za 5 minuta i izleteli iz sobe. Jedva smo stigli na autobus, ali smo nekako uspeli.
Da sve bude još gore, naš vodič je govorio samo grčki pa nismo apsolutno ništa mogli da ga razumemo, osim onih standardnih "kalimera, kalispera". Ipak, rešili smo da nastavimo naš put. Bilo nam je malo čudno što su sa nama sve mlađi ljudi (ja imam 63, muž 65) oko 30-ak godina, gore dole, ali mislili smo da nam se jednostavno tako zalomilo.
Vozili smo se do Pireja i zatim do najveće grčke luke i ništa nam više nije bilo jasno. Autobus je stao, mi smo svi izašli, a ljudi su krenuli da ulaze na jedan veliki i lepo brod, možda je bila i jahta, ko zna, nije da sam ih videla mnogo pa da znam razliku. Mi smo pratili ostale turiste, jer smo mislili da valjda oni znaju gde idu i da možda razumeju vodiča. Oh, kakva greška u koracima!
Foto: Pink.rs/P. Jeremić
Naime, nas dvoje matoraca smo završili na brodu koji plovi 12 sati i ima najluđe žurke tokom tog vremena. Videli smo to tek kada je brod zaplovio, a mi videli šta piše na jednoj tabli (sreća, bilo je napisano na engleskom, pa smo to razumeli koliko toliko).
Nismo bili pri parama, pa smo rešili da ipak ostanemo i da se vratimo kad i svi. Plašili smo se da nam ne naplate dodatno to što hoćemo da odemo, pa smo rešili da ipak ostanemo i okušamo svoju sreću. Jeste da smo bili najstariji tamo, ali, jednom se živi i preživećemo nekako...
Za tih 12 sati smo videli neke divlje stvari, slušali svakakvu muziku i videli baš svašta. Popili smo po koje pivo i gledali da se nekako na palubi zabavimo. Sunčali smo se i trudili da zamišljamo da smo na krstarenju, što je bilo teško zbog one buke, ali nekako smo uspeli da preživimo 12 sati ludila.
Vratili smo se u Atinu i zatim natrag u Srbiju. Dogovorili smo da od sada čitamo sve po dva puta i ako nismo sigurni šta piše, pitamo još nekog. Ne bismo opet da "zaglavimo" ludu žurku koja traje 12 sati jer koliko god bili moderni, nije to baš za nas.", završila je priču Svetlana.
