Čuvanje novca u slamaricama je daleka prošlost za građane Srbije pokazuju statistički podaci. Nakon kraha u devedesetim godinama i lošeg iskustva građana sa štednjom u bankama, poverenje u bankarski sektor se ponovo vratilo pa tako skoro svi koji imaju neki višak novca deponuju ga u banke kako bi im novac bio na sigurnom mestu. Tome doprinosi i kamata na štednju koja se dobija kada se oroče sredstva.
U poslednje dve godine situacija na svetskom tržištu je bila izuzetno nepovoljna zbog pandemije korona virusa, a tome je dodatno doprineo i rat u Ukrajini koji je izazvao potrese i na tržištu energenata. U ovakvim situacijama banke se trude da obezbede dovoljno novca za poslovanje pa je i kamata na štednju je dodatno porasla u poslednjih nekoliko meseci. Trenutno je najveća kamata na štednju u evrima gde se nominalna kamatna stopa kreće i preko 1,4%, dok štediše koje novac čuvaju u domaćoj valuti mogu se nadati i nešto većem procentu ali i većem riziku od devalvacije domaće valute. Upravo je ta kamata na štednju razlog zbog kog se građani sve češće odlučuju da oroče sredstva čak i na par meseci, jer računaju na to da će novac koji skupljaju za neku veću investiciju dodatno uvećati na ovaj način.
Najviše se štedi za kotao na pelet
Obezbeđivanje što ekonomičnijeg načina zagrevanja prostora je razlog zbog kog se mnogi odlučuju da štede novac u bankama. Kotao na pelet se pokazao kao najbolji i najpovoljniji način da se efikasno zagreje životni prostor. Pored toga, udobnosti koje pruža kotao na pelet se ne mogu meriti sa kotlovima i šporetima na drva. Mnogi se odlučuju na ovaj način grejanja jer se kotao na pelet ne mora ložiti i svakodnevno čistiti, već ga je dovoljno napuniti i usisati pepeo jednom u nedelju dana i podesiti tajmer i termostat. Još jedna mogućnost koju kotao na pelet pruža je uključivanje grejanja preko aplikacije, što znači da i kada se vraćate sa zimovanja možete uključiti grejanje nekoliko sati ranije, kako bi Vas dočekala topla kuća.
Čak i uprkos ukrajinskoj krizi koja je dovela do povećanja cena energenata i prolazne nestabilnosti na tržištu peleta, prethodno navedeni razlozi doprineli su tome da je kotao na pelet prvi na spisku za kupovinu štediša koje oročavaju svoj kapital u bankama.
Novi nameštaj, fotelje i kuhinje su drugi na listi za štednju
Foto: Pexels.com
Nove kuhinje, police, fotelje ili nove garniture za sedenje su sledeće na spisku za kupovinu svih štediša. Poznato je da se u srpskim domaćinstvima nameštaj retko menja, pogotovo fotelje i garniture jer njihova kupovina predstavlja ozbiljno opterećenje za kućni budžet i da se ne mogu kupiti samo od jedne plate.
Svako ko želi dobre i kvalitetne fotelje i garniture kako bi opremio dnevnu sobu, ili pak fotelje na rasklapanje za dečiju sobu, mora da skuplja novac nekoliko meseci, pa čak i duže. Ista je situacija i sa kuhinjama koje mogu mnogo da koštaju, pa se za njih štedi i nekoliko godina.
Štedi se i za školovanje dece
Mnoge štediše koje oročavaju novac u bankama tvrde da novac skupljaju za školovanje svoje dece. Poznato je da odlazak na univerzitet predstavlja veliki udarac na kućni budžet pa mnogi roditelji štednju počinju još dok su im deca jako mala.
Automobili su nisko na listi prioriteta
Iako se može lako stići utisak da je Srbima jako bitno da voze što bolji automobil, ipak su četvorotočkaši nisko na listi prioriteta štediša.
Na osnovu svega se može zaključiti da su srpske štediše koje novac oročavaju u bankama više orijentisane na uređenje životnog prostora i ulaganje u obrazovanje, a ne na luksuzne stvari.
Autor:
