Sigurno ste barem jednom u životu kucnuli u drvo, bili sujeverni ili ne, i uz to rekli "da ne čuje zlo" ili "da kucnem u drvo". Ovaj izraz se koristi vekovima, a ovo je poreklo verovanja da kucanje u drvo "tera" zlo!

U mnogim kulturama širom sveta, ne samo u našoj, kuca se u drvo kako bi se "oterala" nesreća i poželela dobrodošlica "bogatstvu" ili sreći. U moderno doba veruje se da ako kucnete o drvo kada kažete da imate sreće, nećete je izgubiti i efikasno se štitite od toga da vam sreća propadne. Izraz se najčešće koristi za stvari koje su nam u životu važne, pa ih "pojačavamo" dozom sujeverja. Neki kucaju pred veliki životni događaj, a neki kucaju nakon što su drugima rekli lepu vest o sebi.

"Kucanje" ima nepoznato poreklo, ali je deo narodnog jezika, na primer u Velikoj Britaniji potiče još iz 19. veka. Često se tradicija povezuje s drevnim poganskim kulturama, koje su verovale da duhovi žive u drveću. Smatralo se da kucanje u drvo poziva duhove za zaštitu ili tera one zle.

Kod hrišćana se ovaj fenomen povezuje sa Hristovim raspećem, odnosno drvo o koje kucaju povezuju sa drvetom na kom je On bio razapet, drugi veruju da tradicija možda potiče od dečije igre, Bilo kako bilo, sujeverje ne "tera" nesreću, ali ima neobičan efekat na nas.

Studije su pokazale da kucanje u drvo ima psihološki efekat, može da umanji naše strahove i strepnju od negativnih posledica. Slično je utvrđeno i za ljude koji nose amajlije, i zaista se osećaju kao da su zaštićeni.

Autor: