Meštani sela Tulare kod Prokuplja od davnina svedoče o neobičnim događajima u ataru tog sela. Svaka njihova priča je drugačija, ali ono što je zajedničko je da ledi krv u žilama.

Boban je ubeđen da su ga mali ljudi zaposeli i vladali njegovim telom i umom nekoliko sati. Ne seća se pojedinosti, ali u realan svet se vratio kroz duboku vodu, koje, inače, ovde nema.

- Oni su kao Snežaninih sedam patuljaka, dešavalo se oko ponoći. Prvo počne pesma, pa počne plakanje. Oni tebe vode u vodu i posle toga ti više ne postojiš. Nisam jedini bili su tu i stariji kojima se isto desilo. Govorili su ako nekad kreneš, ali već bude kasno bolje da i ne ideš, jer može svašta da bude. Imali su velike čizme i kapice na glavi - otkrio je Boban.

Osvrnuo se na sam događaj i kako je završio u toj vodi.

- Kada sam otpratio devojku, krenuo sam kući i kada sam stigao do kola nisam imao više orijentaciju. Tada su oni izašli, patuljci i odveli me u neku vodu. Ništa nisam video na putu do tamo od magle. Oni su samo pevali, vrištali i šetali oko mene. To je trajalo jedno sat, dva i onda su samo nestali - rekao je Boban.

Autor: