Broj dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom nije poznat, ali poteškoće sa kojima se oni i njihovu roditelju susreću jesu. Naime, većina se suočava sa diskriminacijom od strane društva ali i jako lošim životnim uslovima, jer roditelji uglavnom nisu u mogućnosti da rade i ostvaruju prihode.

Zakon ih ne prepoznaje kao takve, i socijalna primanja koja mogu da ostvare su vrlo mala, i nedovoljna za osnovne potrebe deteta. Deci sa smetnjama u razvoju teško je da se uklope u društvo i ostvare svoja prava. Institut za javno zdravlje „Batut” trenutno radi na prikupljanju podataka o broju dece koja imaju potreškoće u razvoju.

Na koji način se može popraviti njihov položaj? Kako da se roditelji izbore sa diskriminacijom u društvu? Na ova pitanja odgovor su dali Bojana Petrović iz Udruženja Daun Beograd i prof. dr Zorica Mršević sa Fakulteta za evropske pravno-političke studije, koja je i član Viktimološkog društva Srbije.

- Činjenica je da svaka različitost izaziva verbalnu agresiju i neprijateljsko ponašanje. Kada bismo se više upoznali sa temom, znali bismo da su to ljudska bića koja imaju potrebu za toplom ljudskom rečju. Ljudi imaju strah od različitosti. Neko će imati želju da pomogne, neko će imati potrebu da sklone glavu, ali imamo i one koji su nasilni. Uglavnom 80% slučajeva su majke te dece meta, imamo slučajeve da očevi "napuštaju brod". Što se tiče toga šta uraditi po tom pitanju, edukacija i sankcije - rekla je prof. dr Mršević.

Bojana Petrović ističe da je važno raditi na ranoj edukaciji.

- Vrlo je teško biti roditelj deteta sa posebnim potrebama, pogotovo u Srbiji. Društvo nema dovoljno razvijenu empatiju, država ne pruža adekvatnu podršku i roditelji se od rođenja susreću sa problemima. Ja mogu da pričam iz svog ličnog primera, ja sam roditelj deteta sa Daunovim sindromom i mi nismo doživeli diskriminaciju. Dete nam je odlično prihvaćeno od strane porodice i prijatelja. Ali, svedoci smo šta se dešava oko nas. Problemi su veliki, empatija ne postoji i ta deca dobijaju razne komentare i poruke. Roditelji ne smeju da ostanu nemi na takve stvari. Osoba koja kaže nešto za dete, a odrasla je, ja kažem da tu nema pomoći. Mislim da kada bi se ta osoba našla u takvoj situaciji, ne bi mogla da se izbori sa tim. To su nestabilne ličnosti. Treba raditi na ranoj edukaciji. Zbog toga je važna inkluzija i da našu decu ne šaljemo u specijalne škole. To je važno i za našu decu i za decu redovnog razvoja - rekla je Petrović gostujući u Jutarnjem programu Kurir televizije.

Autor: