Sezona kupanja još zvanično nije počela, ali je lepo vreme već izmamilo kupače. Međutim, neki su se oglušili o upozorenja i juče su se dogodila dva smrtna slučaja na beogradskim kupalištima, jedno na Adi Ciganliji, drugo na bazenu Olimp.
Na Adi Ciganliji se utopila žena starosti oko 40 godina. Nju su očevici izvukli iz vode, a ubrzo nakon toga je stigla i hitna pomoć koja je pokušala da je reanimira, ali uzaludno. Na bazenu Olimp, juče je preminuo muškarac (80), nakon što mu je pozlilo po izlasku iz vode.
Samo u toku prošle godine više od 20 osoba je izgubilo život u vodama Srbije. Bilo je utapanja u rekama, na jezerima, u bazenima... Davili su se na Drini, živote su uzeli i Tamiš, Ibar...
Ono što svi ističu kao upozoranje, to je da se nikako ne treba kupati tamo gde nama spasilaca. Pa i tada treba biti oprezan, neke stvari ne raditi i voditi računa shodno svojim godinama i zdravstvenom stanju.
Sezona kupanja na Adi Ciganliji počinje 27. juna, odnosno dana kada voda bude dostigla temperaturu od 22 stepena. Do tada nema spasilaca i svi građani se kupaju isključivo na sopstvenu odgovornost.
- Dolaskom lepog vremena suočavamo se sa sve većim brojem nesavesnih kupača koji ulaze u vodu i van sezone. Bezbednost svih korisnika i posetilaca Ade Ciganlije nam je na prvom mestu. Imajući to u vidu da se sezona bliži i da je sve veća posećenost Beogradskom moru, povećavamo broj angažovanih pripadnika službe obezbeđenja koji preventivno deluju i edukuju nesavesne kupače o potencijalnim opasnostima - rekli su za "Blic" iz uprave Ade.
Ove godine na Adi Ciganliji će biti anagažovano od 40 do 65 spasilaca, međutim to ne znači da nema razloga za oprez.
Foto: Google Maps/Predrag Jokanović
Kupanje u jezeru može da dovede do srčanog udara
- Jezera, kao što je i ovo na Adi, nose svoje opasnosti. Na samoj površini vode blizu obale temperatura je prijatnih 24-25 stepeni i kupača povuče da otpliva dalje. U nekom trenutku plivač se odmori i spusti noge, a tu je već hladnija voda koje može da izazove blokadu srca zbog sužavanja krvnih sudova. Važno je znati da voda 30 puta brže smanjuje temperaturu ljudskog tela nego vazduh - rekao je za "Blic" profesinalni ronilac i instruktor plivanja Nenad Stojković.
Na Adi Ciganliji, pored mnogih sportova, popularno je i voziti bicikl. Mnogi sugrađani vole da se rashlade od vožnje tako što uskoče u vodu, ali to je najgora stvar koju mogu da urade.
- Nikako ne ulaziti vruć u vodu. Mladi znaju da na kupalište dođu biciklom ili posle neke aktivnosti, a onda uskoče u vodu. A temperaturna razlika od 10 stpeneni dovoljna je da izazove nevolje. Najbolje je najpre neko vreme provesti u hladovini, a potom se lagano pokvasiti po nogama, rukama, grudima, u predelu oko srca, po vratu. Zatim sačekati par minuta i tek onda ući u vodu. To rešava 99,9 odsto problema koja mogu nastati pri ulasku, - kaže Stojković.
Divlja kupališta su najopasnija
Za razliku od jezera, građani uglavnom izbegavaju reke, jer znaju da su nebezbedne zbog svoje brzine. Međutim, najveću opasnost prestavljaju divlja kupališta.
Ako im je već teško odoleti, kako se ponašati na njima da ne bi došlo do neželjenih posledica. Nenad Stojković, profesionalni ronilac i instruktor plivanja iz Ovčar Banje, kaže da je osnovno načelo ponašanja na svim, pa i divljim kupalištima, adekvatna priprema za ulazak u vodu. Nikako se ne kupati pod dejstvom alkohola, kaže on, a neplivačima se ne preporučuje da ulaze u vodu dalje od pojasa.
Osnovno pravilo za divlja kupališta je da plivači početnici nikako ne dolaze sami i ne udaljavaju se od društva, jer i najmanja povreda, u trenucima kada nema ko da pomogne, može da dovede do fatalnog ishoda. Pravila ulaska važe za sve vode, a divlja kupališta imaju svoja posebna. Nepoznat teren, skakanje, hladna i mutna voda su opasnosti koje vrebaju.
- Nikako ne skakati u nepoznato pre nego što proverite da li je dovoljno duboko, čak iako ste tu ranije skakali. Bujica je možda u međuvremenu navukla granje ili nešto drugo što zna da bude kobno. Mutna voda nije za kupanje, a svaka ispod 20 stepeni je rizična za one koji su navikli na tople bazene. Na divljim kupalištima ne treba plivati daleko od obale ako nisi fizički spreman, a to naročito važi za decu koja žele da se istaknu u društvu. U hladnoj vodi ne treba plivati snažno i naglo - kaže profesionalni ronilac i instruktor plivanja.
Prskanje i guranje u vodu – ni pod razno, jer temperatura može da „preseče“, a javi se i strah koji, u situacijama kada nema spasioca, zna da dovede do tragedije.
Divlja kupališta, napominje on, su nekada bila mnogo manje rizična nego sada. Ne što su uslovi na vodama bili bolji, nego što su kupači bili obučeniji i mnogo polje poznavali prirodu.
Najveća opasnost je po najmlađe
- Nisu to više one generacije od pre 30-40 godina koje su rasle bez računara i koje su se svaki letnji dan provodile na vodi, kupale, pecale, vozile čamce. Današnja deca su otuđena o prirode i sporta, i najbolje se snalaze sa dva prsta kojima komanduju „mišem“. Ključ svega je edukacija mladih u prirodi,a sa njom i učenje plivanja sa kojima treba početi od predškolskog uzrasta. Mladi ne znaju šta im preti iz vode jer nema ko da ih uputi u to, - ukazuje Nenad Stojković.
Miodrag Jović, šef spasilačke službe Ade Ciganlije, upozrava da decu bukvalno ni sekund ne treba ispuštati iz vida.
Deca mlađa od šest godina ne bi smela bukvalno ni sekund da budu u vodi bez nadzora odrasle osobe, jer je toliko malo vremena i potrebno da dođe do tragedije, upozorava Jović i dodaje i da su čak polovina mlađih od 30 godina u Srbiji neplivači.
Kako nam objašnjava, mehanizam davljenja kod dece je drugačiji, jer deca od 5, 6 godina ili mlađa, nemaju odbrambeni mehanizam kao odrasli ljudi.
- Ukoliko dete padne ispod površine, a nema nikod pored da ga odmah izvuče, za tren može biti fatalno - upozorio je ranije Jović.
Autor:
