Naime, Mišić je na dar od svojih maturanata, kojima je u poslednje tri godine bio pre svega dobar prijatelj, a tek onda razredni starešena, dobio ni manje, ni više nego - pečeno jagnje.

Slika mladog profesora sa svojim učenicima dok seku jagnje brzo je preplavila društvene mreže i u trans bacila internet zajednicu, a Ivan Mišić, mada nije ljubitelj mesa, naglašava da nikad lepši i draži poklon nije i ne veruje da će dobiti, piše Republika.

- Ma, dobio sam ja još poklona od mojih đaka, ali koliko mi je drago ovo pečeno jagnje, ne mogu vam opisati. Oni su mi prva generacija kojoj sam bio razredni, a kad su se sa jagnjetom pojavili na vratima gde inače ulaze đaci, kolege su bile u čudu i pitale ih: "Šta ćete i gde ćete sa tim jagnjetom?". Oni su im rekli da ga nose meni na poklon.

Kad su im kolege rekle: "Kakvo jagnje, niko nikad nekom profesoru na poklon nije doneo pečeno jagnje", oni su u glas odgovorili: "Pa niko nikad i nije imao razrednog kakvog smo imali mi". Kada sam to čuo sve je u meni zaigralo i ako je i kod mene nekad postojala dilema da li dobro radim svoj posao, tad je nestala - počinje priču Ivan Mišić i dodaje:

Kaže i da mu je, mada živi zdravo i samo u izuzetnim prilikama jede meso, jagnjetina koju je taj dan isekao i pojeo sa svojim đacima i kolegama, bila baš slatka.

To su seoska neiskvarena deca iz domaćinskih kuća

- Nisam baš vegetarijanac, ali šalio sam se taj dan sa onim "gde profesoru vegetarijancu pečeno jagnje..." Šalu na stranu, mi smo prethodne godine razvili toliko blizak odnos da ne mogu da prežalim što su porasli i idu iz škole. To su mahom seoska, neiskvarena deca, vaspitavana i odrastala u domaćinskim kućama. Ne mogu da se pohvalim da su bili najbolji đaci, oni su treći stepen, završili su za konobara-poslastičara i u tom domenu jesu eksperti, znam jer sam im svakodnevno jeo kolače i torte koje su pravili i uvek mi ostavljali po parče, ali matematika, srpski i slični predmeti nisu im baš išli.

Međutim, manje je to bitno kad vidite da iz škole izvodite dobre mlade ljude...

Mišić kaže da je znao da ga njegovo III9 voli, ali ako je suditi prema njegovim rečima, on se za tu ljubav pošteno izborio.

- Moja, da kažem, olakšavajuća okolnost je što predajem fizičko. Ne samo što iz ovog predmeta se ne daju jedinice, nego mi ne sedimo u učionici, nema tu ni učenja ni trešenja od ispitivanja, deca fizičko doživljavaju kao igru i samim tim imaju drugačiji odnos prema nastavnicima fizičkog. I ja sam trudio oko njih, iskreno. Dosta njih kod kuće nema internet, za vreme korone on je bio neophodan za praćenje nastave. Ja sam u to vreme molio kolege da sve što treba da pišu da pišu na papir, pa im to nosio. Bio sam uvek tu da saslušam, neretko i rešim njihove probleme... Baš skoro moji učenici nisu posle neke školske proslave mogli da nađu taksi da se vrate kući, mene su zvali i ja sam usred noći ustao i odvezao ih. Deca znaju da osete ko im želi dobro, da uzvrate ljubav, da budu zahvalna i srećan sam što ih nisam u tom nekom perodu kad su najosetljiviji izneverio.

Koliko je profesor Ivan Mišić posvećen deci ilustruje i podatak da je sa školom u kojoj radi osvojio brojne republičke medalje poslednjih godina.