Najstariji sugrađani na januarskom čeku trebalo bi da imaju iznos za najmanje 18,2 odsto veći od trenutnih primanja. Dvocifrenom rastu mogu da se nadaju i zaposleni u javnom sektoru, pa i zaposleni na "minimalcu".

Najniža zagaratovana plata u Srbiji u narednom periodu mogla bi da poraste do 14 odsto.

Izdašnija primanja svima koji ih dobijaju iz ili zahvaljujući budžetu juče je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, otvarajuću Sektor 5 obilaznice oko Beograda. Značajan rast penzija mora, međutim, da odobri Međunarodni monetarni fond, a pregovori sa ovom institucijom počinju danas.

- Kada nam učešće penzija u bruto domaćem proizvodu padne na 9,1 odsto, mi imamo pravo na vanredna povećanja. Kada je učešće između 10 i 10,5 odsto, penzije mogu da prate plate, od 10,5 do 11 odsto se primenjuje švajcarska formula, a preko toga se usklađuju sa inflacijom - objasnio je Aleksandar Vučić. - Uspeli smo da spustimo na učešće od 9,1 do 9,2 odsto BDP. Penzioneri će imati najveće povećanje penzija u ko zna koliko godina. Povećanje će ići u dva navrata. Prvo povećanje će biti u novembru ili decembru, i to za 9,5 odsto. Drugo najakasnije od 1. januara, i to za 11 odsto. Ta dva iznosa se ne sabiraju, već bi ukupan rast bio 18,2 odsto. Ne pričam o jednokratnom davanju, već o stalnom povećanju. Ukupno neće manje od 17 odsto, a najverovatnije će biti ukupno 18,2 odsto veće penzije, ako nam MMF u potpunosti odobri. Mi smo napravili računice i obezbedili pare, ali nećemo da rušimo stabilnost zemlje.

Država namerava da poveća i minimalac u Srbiji. On trenutno iznosi oko 35.000 dinara.

Prema jučerašnjim najavama, naredne godine bi mogao da poraste između 12 i 14 odsto. Zagarantova plata u Srbiji tako bi iznosila nepunih 40.000 dinara. Ovo povećanje, međutim, država namerava sama, iz budžeta, da finansira. I to kroz manje prihode. Naime, ideja je da se poveća neoporezivi deo zarade, koji trenutno iznosi 19.300 dinara. Uz to, predsednik najavljuje i manje poreze i doprinose na platu, pa bi ukupno opterećenje trebalo da se smanji, i to na oko 60 odsto.

- Ne možemo da povećavamo javni dug i da ne uplaćujemo doprinose - rekao je Vučić. - Gledaćemo da značajno povećamo minimalac, ali da to ide na teret države. To nam je oko 300 miliona evra godišnje. Mi ćemo da keširamo kao država i to povećanjem neoporezivog dela plate uz manje doprinose i spustimo ih na 60,2 odsto opterećenja. Biće veliko povećanje minimalca, ali ne da nam ugrozi dolazak investitora. Očekujemo dvocifreno povećanje, veće od 12 odsto, možda i 14 odsto. Očekujemo da nam prosečna plata u martu 2023. bude veća od 710 evra. Planira se dvocifreno povećanje plata u javnom sektoru. Zato molim ljude da plaćamo poreze. Država će biti apsolutno nemilosrdna prema svima koji to ne čine.

Energetska kriza ozbiljno otežava snadbevanje gasom, pre svega za količine koje će Srbija morati da kupuje po berzanskim cenama. Pre dva dana cena gasa na evropskoj berzi bila je 860 dolara za hiljadu kubnih metara gasa, ali je već juče premašila 1.000 dolara.

- Zavrnuto je nešto na "Severnom toku" i istog sekunda cena gasa je skočila 15 odsto - istakao je Vučić. - O kakvoj pripremi mi pričamo. To su nemoguće borbe. Kada cena gasa skače preko 1.000 i 2.000 dolara, Srbiji to pravi razliku između 15 i 30 miliona evra dnevno, a nedeljno to je još 100 miliona evra. Država krvari sa tim, 100 miliona evra za sedam dana, to ne može da podnese. Nova vlada će imati mnogo da radi. Mi radimo svaki dan. Naporno radimo. Isključujući Bugarsku, zvanično imamo najnižu stopu javnog duga, a u odnosu na Zapad, mnogo nižu. Imamo problema, ali očekujemo 47, a možda i 50 milijardi dinara budžetskih prihoda. Mnogo smo uložili u fiskalne kase i e-fakture i očekujemo prve efekte sada.