Psiholog Bojana Šlajmer kaže da već oko sedme godine kod dece postoje naznake da neko može postati psihopata.
- Bitne promene se dešavaju od trenutka kada se beba rodi, a posebno je važan odnos privrženosti sa majkom ili starateljem. Kroz te fiksacije koje se dešavaju između treće i četvrte godine života jedinka formira se način na koji jedinka posmatra svet i stvara unutrašnji svet koji ga okružuje - kaže Šlajmer i dodaje:
- Jedan je epigenetski faktor, plus sredina koja menja gene i onda ta osoba postaje psihopata ili ima oblike poremećaja ličnosti. Kod poremećaja ličnosti bitno je da je ta osoba manipulativnog karaktera. Imate primernog psuhopatu gde se uključuje i taj epigenetski mehanizam, a imate i sekundarnog psihopatu koji je rastao u disfunkcionalnoj porodici, gde dete uči po modelu - kaže Bojana Šlajmer, psiholog.
Već u ranijem periodu života deteta postoje naznake da može postati psihopata.
Oko sedme godine života, kada se ličnost i formira, jako je važno da u tom kontekstu mi možemo da prepoznamo prve znake disfubnkcionalnosti. Na primer kada dete maltretira životinje. Tu su i neki amoralni činovi koji mogu da pokažu da li će se dete i u kom pravcu će se razvijati
Postoje skale agresivnosti i impulsivnosti, koje ukazuju na dimenzije ličnosti.
- Postoje određene skale koje pokazuju dimenzije agresivnosti i impulsivnosti i koje ukazuju na to da li je neko disfunkcionalan. Veliki problem je što se ne vidi da je neko psihopata i kada se desi neki čin onda pričamo na tu temu. Na psihopati se ne vidi da je psihopata i to je najveći problem. Najvažnije je raditi na prevenciji i najbitnije je da dete raste u funkcionalnoj porodici - laže Šlajmer.
