Autori istraživanja u 10 zemalja, uključujući i Srbiju, ovaj podatak izneli su uz objašnjenje da je vrlo verovatno da je porast učestalosti ovih mentalnih stanja sada još veća.

U centralnoj i istočnoj Evropi i na Baltiku, više od 2,4 miliona ljudi pati od depresije 4. Iako je broj visok, depresija je, kako je upozoreno na panel diskusiji na Globsek forumu 2022, nedovoljno prepoznata s ozirom na to da veliki deo populacije i dalje ima predrasude u vezi sa problemima mentalnog zdravlja, a prema lokalnim podacima, većina slučajeva depresije se i dalje ne leči.

Istovremeno, kontekst pandemije učinio je ovu temu relevantnijom nego ikada, a doktori i akademici širom sveta nazvali su je "tiha pandemija depresije".

Predstavnici vlada, kao i zdravstveni radnici i predstavnici pacijenata, saglasni su da briga o depresiji mora biti u centru pažnje u regionu. NJihovi izveštaji sadrže niz preporučenih akcija za poboljšanje upravljanja i negu pacijenata sa depresijom u regionu, a to je sublimirano u zajedničkom dokumentu - Memorandum pacijenata, kojim se zahteva veća uključenost pacijenata i unapređenje kvaliteta nege osoba obolelih od depresije.

U Srbiji je jun proglašen za mesec mentalnog zdravlja, kako bi se veća pažnja usmerila upravo na brigu o mentalnom zdravlju. Prva urađena nacionalna studija o proceni mentalnog zdravlja pokazala je da u ovom trenutku 15,2 odsto stanovništva ispunjava kriterijume nekog psihičkog poremećaja. Dr Milica Pejović Milovančević sa Instituta za mentalno zdravlje kaže da je i za stručnjake bilo iznenađujuće da depresiju ima oko 2,2 odsto stanovništva, anksiozne poremećaje 1,8 odsto, a najčešći problem u Srbiji je zloupotreba alkohola - 7,2 odsto stanovništva.

Depresija je najčešći mentalni poremećaj danas. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da pogađa više od 40 miliona osoba u Evropskoj uniji, što čini 4,3 odsto Evropljana.

- Od depresije boluje 3,8 odsto stanovništva širom sveta, uključujući pet odsto odraslih, a ovaj procenat je još viši kada je reč o osobama starijim od 60 godina. Baš kao što pokušavamo da se uhvatimo ukoštac sa pandemijom kovida 19, moramo se fokusirati na borbu protiv ovog sve većeg problema koji pogađa celokupno društvo - rekao je Jozef Šuvada, član Izvršnog odbora SZO.

Deset timova stručnjaka i istraživača iz centralne i istočne Evrope i Baltika analiziralo je brigu i lečenje depresije u svojim zemljama, a zatim sumiralo i predstavilo rezultate rada na Globsek forumu 2022. u Bratislavi. Istraživanje o depresiji u 10 zemalja deo je šireg istraživanja koje obuhvata evaluaciju ključnih nacionalnih zdravstvenih politika i usluga namenjenim osobama koje pate od depresije u Belgiji, Francuskoj, Italiji i Rumuniji.

- Uprkos očiglednoj potrebi da se unapredi briga o mentalnom zdravlju, većina zemalja centralne i istočne Evrope i Baltika zaostaje za EU prosekom po pitanju ukupnih ulaganja.

Profesionalne kapacitete, kao i brigu zajednice o ljudima koji su u najvećem riziku od depresije, takođe treba unaprediti - rekla je Ana Mihalkova, regionalni koordinator Istraživanja o depresiji.

Stručnjaci su istakli da je integrisana nega - sistem usredsređen na pacijenta, koji podržava osobe sa depresijom tokom njihovog života i u celom zdravstvenom sistemu, od suštinskog značaja za pružanje adekvatne podrške i lečenja. Integracija usluga mentalnog zdravlja i usluga socijalne pomoći može povećati stopu lečenja i smanjiti teret bolesti.

- Zahtevamo od donosilaca odluka da unaprede integrisane sisteme nege, prikupljanje i korišćenje podataka, angažovanja pacijenata i uključivanje tehnologije u lečenje - izjavio je Bogdan Dobnik, direktor udruženja pacijenata OZARA iz Slovačke.

Andrej Vrsanski, direktor Lige za mentalno zdravlje, najveće krovne organizacije korisnika i pružalaca usluga mentalnog zdravlja u Slovačkoj, rekao je da pacijenti oboleli od depresije i njihove porodice zaslužuju istu vrstu strateškog plana kao i pacijenti koji boluju od karcinoma.

Nakon decenija nedovoljno finansiranih sistema zaštite mentalnog zdravlja i dugih diskusija o reformama, predstavnici vlasti u regionu izrazili su spremnost da depresiju stave na dnevni red.

Autor: