Verovatno niste znali, ali svi imamo šuljeve. I to je sasvim normalno. Hemoroidi su značajni, čuvaju naše zdravlje. Međutim, znaju da se pretvore u one loše i zadaju silne brige, a neretko je glavni krivac za njih besmisleno dugotrajno sedenje na WC šolji.
Čuveni hirurg prof. dr Harald R. Rozen iz Bečke privatne klinike objašnjava da svi imamo hemoroide jer smo s njima rođeni.
- Pacijenti mi dođu razočarani, s rečima: "Imam hemoroide." A ja im kažem: "Hvala Bogu!" Ako ne bismo imali hemoroide, izgubili bismo kontrolu nad anusom. Imali bismo inkontinenciju (nemogućnost kontrolisanja pražnjenja creva, prim. nov.). Hemoroidi su krvni sudovi, poput sitnog zrna grožđa, unutra su, ne vidite ih spolja i zatvaraju anus od vazduha i tečnosti. Međutim, postoje četiri stadijuma hemoroida. Svi smo rođeni sa hemoroidima stepena 1 i tu ne vidite ništa. Mogli bismo ih imati i stadijumu 2, a oni u stadijumu 3 već izlaze napolje i vraćaju se unutra. A hemoroidi u stadijumu 4 ostaju napolju. I onda ih ja režem - s osmehom, pokazujući prstima makaze, usred ove prestižne klinike priča prof. Rozen, koji i za najkompeksnije slučajeve, a imao ih je napretek mimo ove tematike, nađe reči šale i relaksira i najteže pacijente.
Foto: Pixabay.com
Najbolja hirurgija za hemoroide, ističe prof. Rozen, jeste hirurgija koju ne uradiš.
- Ako ne pipaš, 85 procenata mojih pacijenata nikad neće imati operaciju, jer imamo vrlo dobru terapiju koja prevenira ili leči simptome hemoroida. A simptomi su krvarenje, imate osećaj kao da ste puni, kao da imate čepić. Postoje tablete koje su prirodni produkt kestena i izuzetno su efikasne u redukovanju protoka krvi u hemoroide. A kada hemoroidi postanu manji, manje je i simptoma - navodi prof. Rozen i dodaje da pacijenti lekove uzimaju šest nedelja, da nema nema neželjenih efekata, te da se mogu uzimati i alkohol, druga terapija...
NE IZAZIVAJU RAK, ALI...
- Hemoroidi nikad ne izazivaju kancer. Ali je kolonoskopija (endoskopski pregled debelog creva, prim. nov.) bitna da bi se znalo šta je tačno u pitanju. Imao sam dosta pacijenta koji su mi došli od drugih doktora koji su ih dve godine lečili od hemoroida, pošto im uopšte nije urađena kolonoskopija. A zapravo su imali rak debelog creva - ističe prof. Rozen.
Takođe, hemoroida se čovek može rešiti i hirurški. Nekada su ih odsecali, ali to više nije praksa, jer je malo nezgodno posle te, kako kaže profesor, postoji procedura kojom se ulazi samo unutra, pa kad se sredi da bude manje krvi, biće i manji hemoroidi.
Glavno pitanje je kako se dobijaju, odnosno šta činiti da "dobri" šuljevi ne postanu zli.
- Hemoroidi nastaju od predugog sedenja u toaletu. Nekada su ljudi uzimali novine, a danas tih 10-15 minuta provode uz telefon. Idu u toalet nemajući stvarnu potrebu i sa svakim pritiskom i natezanjem potiskuju krv u hemoroide, koji postaju veći i veći. U toalet ideš samo ako imaš jak nagon i to treba da traje maksimum jedan minut. Sve ostalo je predugo. A čak 99 odsto ljudi ima naviknu da sedi na WC šolji. Žene nemaju vremena da sede u toaletu, a muškarci beže od žena, kojima ne mogu umaći, pa idu u WC, čak iako nemaju potrebu - šalom završava objašnjenje prof. Rozen.
Ali šalu na stranu, žene teško da mogu pobeći šuljevima ako rađaju decu.
- Poslednja dva meseca trudnoće sve pritiska i tako, pored zadovoljstva što dobijaju bebu, mame dobiju i hemoroide - kaže prof. Rozen.
Foto: Pixabay.com
RAK DEBELOG CREVA - LAPAROSKOPSKA HIRURGIJA GARANTUJE GOTOVO NORMALAN ŽIVOT
Rak debelog creva, odnosno kolorektalni karcinom, glavno je polje istraživanja prof. Rozena, koji ističe da je ovo treći najčešći karcinom u Evropi. U maloj Austriji ima čak oko 3.000 novih slučajeva godišnje, a oboleli su sve mlađi i mlađi. - Svi treba da rade kolonoskopiju sa 50 godina, a oni kome su roditelji, braća, sestre, bliska familija imali rak debelog creva sa 45. To su međunarodne preporuke, ali u poslednjih pet godina literatura preporučuje već u 40. godini. A razlog povećanja obolelih u mlađoj populaciji je što provere rade sve mlađi i mlađi. Pre 10 godina muškarac ili žena od 40 godina nikad ne bi uradili kolonoskopiju. Sada smo, hvala bogu, više osetljivi na tu temu. Imam pacijente i od 25-30 godina, a najmlađi mi je imao 17 godina. Ali, hvala bogu, uglavnom je to u ranoj fazi - kaže prof. Rozen. Dodaje da je zahvaljujući laparoskopskoj hirurgiji šansa da onaj koji je operisao rak debelog creva nosi kesu manja od 10 odsto. - Garantujemo gotovo normalan život. Imali smo nedavno pacijenta iz Rumunije, imao je ogroman tumor debelog creva, uspeli smo to da uradimo laparoskopski, da ne nosi kesu. Operisao sam ga u ponedeljak, a u petak je već bio kod kuće - objašnjava prof. Rozen i dodaje da je danas laparoskopska hirurgija, minimalno invazivna, dominantna u 80 odsto slučajeva.
