Njegova majka Dragana Janković, na ovaj dan, objavila je bolne reči.

"I šta je život i kako se živi... Godine ko godine, smena lošeg i dobrog, malo sreće negde uspeha, ponekad gomila radosnih trenutaka i pobeda, no tuge uvek, one tihe u pogledu koraku i mislima. I sve se može menjati, iznova graditi i nizati, samo se tuga uvuče u svaki deo tela kao bol i nedostajanje. I živiš u stalnoj borbi sa sobom sam, tražiš mesto gde će sav bes od nemoći izaći kao vrisak, jer si sve suze ovog sveta davno isplakao", napisala je i dodala:

"I ovom proleću vratiće se laste, nebu sunce, bašti cvet. I sa ovim prolećem krenuće neki novi život i buđenje. Samo se moje proleće neće probuditi nikada. I šta je život i kako se živi znaju noći, muk misli, sumrak i svitanja sa jednim usnulim očima u boji kestena".

Podsetimo, tada četrnaestogodišnji Aleksa oduzeo je sebi život skokom sa zgrade u kojoj je živeo, nakon osam meseci fizičkog i verbalnog zlostavljanja od strane svojih vršnjaka.

Potres mozga, noga u gipsu, psihijatrijska dijagnoza "posttraumatski sindrom", doveli su do tragičnog završetka.

Njegovi roditelji su pokušavali da izdejstvuju usvajanje "Aleksinog zakona", koji bi pomogao u suzbijanju vršnjačkog nasilja i spasio drugu decu Aleksine sudbine.

Dragana Janković napisala je potresno pismo na njegov 20. rođendan, u kojem je do detalja predstavljen pakao koji je dečak preživljavao pre no što je odlučio da oduzme sebi život.