Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, rekao je da nije problem što će se dobiti kazna ukoliko se prekorači prosečna brzina, već je problem, kako je rekao, ako vam se desi nešto ružno zbog toga.

-Moram da napomen da se sve te mere uvode zbog bezbednosti. Mi imamo veliki broj poginulih na autoputu. Postavlja se pitanje da li vozači treba da budu preokupirani da li voze 120 ili 121 kilometar na sat. Ukoliko vozači samo gledaju da li će prekoračiti brzinu mogu da budu u određenom grču. Mislim da neće biti problem i da se toleriše 125 kilometara na sat. Jer vozač može da dođe u situaciju da li da ubrza ukoliko je neka nepredviđena situacija, kako bi se izbegao udes – kaže Okanović.

Prof. dr Boris Antić sa Saobraćajnog fakulteta ističe da sistem kontrole prosečne brzine nismo mi izmislili i on se primenjuje u mnogim drugim državama.

-Ne znači da ako izađete na autoput i vozite brzinom od 130 da će na kraju to biti prosečna brzina. Imate situacije kada vozite brže ili kada vozite sporije. Vi ste morali da stanete na naplatnoj rampi i da ubrzate do te brzine. Takođe, morali ste negde da usporite, naišli ste možda na neko sporo vozilo. Naši vozači bi trebalo da probaju, i neka testiraju. Neka izađu na autoput i neka voze 120 videće kada izađu kolika će im biti prosečna brzina. Ja garntujem da neće biti preko 110 kilometara na sat – rekao je Antić.

Antić je rekao da bi trebalo sprovesti istraživanje koje deonice autoputa zadovoljavaju povećanje ograničenje brzine.

Okanović ističe da je Direkcija za mere i dragocene metale dala saglasnost za ovaj sistem i da ne može da kaže koliko je tolerancija na grešku. On je naglasio da i dalje ostaju presretači i radari na autoputu.

Kada je problem Ibarske magistrale, Okanović smatra da zbog specifičnosti puta koji prolazi kroz veliki broj naselja i sa veliki brojem ukrštanja, da je potrebno uraditi autoput, i da bi jedino tako moguće rešiti problem Ibarske.