Žitelji Pešterske visoravni prethodnih dana bili su okovani snegom i ledom, a temperatura je išla i do 32 stepena ispod nule. Ali nije to neobično za "srpski Sibir" s obzirom na to da su u Sjenici u ovo doba 1954. godine zabeležena minus 38,4 stepena.
Kada sneg i led okuju sela do prodavnice ili bonice može se stići samo na konju zato su to bile i ostale dragocene životinje. U selu Caričina od ukupno četiri domaćinstva tri se bave uzgojem konja.
- Imam jedno 40 konja. Jedno 10, petnaestak je ovde kod kuće, ovo su malo pitomiji. Ovi drugi su u brda. Imam na 31 grlo konja subvencije, na 80 ovaca tako da sam što se tiče države zadovoljan. I otac mi je držao konje trkačke. Nabavljali smo vrstu Arabera - priča Rifat Korać iz sela Caričina na Pešterskoj visoravni.
Selo Caričina udaljeno je od Sjenice 18 kilometara. Do njega se stiže makadamskim putem, a poznato je i po tome sto su Nemanjići ovde imali svoj letnjikovac.
Od kada drzava daje subvencije uzgoj ovaca i krupne stoke postao je isplativ posao.
- Radim ovde na farmi familije Selek i držimo tu oko 500 ovaca, 150 koza, 30 bivolica i 40 angusa i oko 70 konja - kaže Ermin Zuković sa farme porodice Selek u Caričini.
Za zimu se pripremi dovoljno ogreva i hrane, ali voda je problem.
- Vode su nam ledile, pogotovu ova voda što nam je sa Mačkovca, nema je dovoljno - ispričao je Kasim Muminović iz sela Trijebine na pešterskoj visoravni.
Surova priroda na Pešteri nametnula je i surovi način života, pa ovde nema podele na muške i ženske poslove.
- I pletemo i predemo i stavljamo da se jede i gledamo stoku, ovce, muzem krave, polažemo, kidamo, svašta po nešto, drva da kratimo, nosimo, ložimo i tako - dodaje Šuhra Muminović, Kasimova supruga.
Na Pešterskoj visoravni ima 99 sela u kojima su mahom staračka domaćinstva dok mladi odlaze u inostranstvo.