Božićna trpeza simbolizje dobrobit koju ćemo imati tokom cele godine, na njoj obavezno treba da se nađu posna jela, dok narodna verovanja kažu da mora biti neparan broj jela.
Posle Nove godine bliži nam se i jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika, a to je Božić. Uoči Božića, na Badnje veče vernici na porodičnu trpezu stavljaju posna jela, a interesantno je to što su naši preci ostavili verovanje da se za večeru priprema neparan broj posnih jela zbog toga što ima veze sa kultom predaka.
Trpeza se spuštala na pod jer se smatralo da će tako biti najbliža dušama pokojnika. Zato je večera proticala u miru i tišini, a ako je ko i bio zavađen, Badnjeg dana se morao obavezno izmiriti. Međutim, ovaj običaj se vremenom pomerio pa je tako danas večera na stolu ispod kojeg se stavlja slama.
Jelovnik za Badnje veče ponavlja se iz godine u godinu i gotovo nikada se ne menja. Od spremljenih jela, na stolu, pored hleba i soli, treba da se nađe i pržena riba na ulju, presan kiseo kupus preliven uljem, rezanci s orasima, turšija, med, vino i pasulj. Svaki deo praznične trpeze ima svoju simboliku. Tako badnjačka pogača simbolizuje samog Gospoda Isusa Hrista ("Ja sam hleb živ, koji siđe sa neba; koji jede od ovog hleba živeće va vijek; i hleb koji ću ja dati za život svijeta" - Jovan 6,51).
Riba takođe simboliše Gospoda Isusa Hrista, jer na grčkom jeziku, preko koga su naši preci primili hrišćanstvo, riba je IHTHIS, a to je skup inicijala Isusa Hrista.
So simbolizuje silu božansku, koja čuva delo Božje, kao što so čuva hleb i ribu od plesni i truleži.
Vino predstavlja krv Spasiteljevu kojom je On na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske, dok med simboliše sladost večnog života.
Pored toga, na sto se postavlja božićna sveća i sito ili tepsija u koju domaćica stavlja četiri velike rumene jabuke, žito, kukuruz, novac, suve šljive i orahe. Sve to simbolično predstavlja želju za berićetom i dobrim životom u kući.
Autor:
