Procenjuje se da skoro polovina pravoslavnih vernika u Srbiji slavi Svetog Nikolu. Ranijih godina važila je izreka da ko ne slavi Svetog Nikolu, onda ide u goste.

Sveti Nikola, arhiepiskop mirlikijski, slavi se u celom hrišćanskom svetu. Praznuje se kao dečji praznik u zemljama zapadne Evrope, jer tada deca, ako su bila poslušna, dobijaju poklone. Zaštitnik je grada Amsterdama.

Narod veruje da na Svetog Nikolu valja darivati decu, pa se potrudite da sve mališane u kući obradujete nekim poklonom.

Sveti Nikola je rođen u gradu Patara u oblasti Likija u Maloj Aziji, od roditelja Teofana i None, u vreme rimskog cara Valerijana.

Još kao dete Nikola je pokazivao neobične duševne darove. Kad je odrastao i izučio škole, želeo je da stupi u sveštenički čin, pa ga je njegov stric, arhiepiskop, "proizveo" za sveštenika grada Mira.

Nikola je tako revnosno branio hrišćanstvo od jeresi i to pre svega od arijanstva. Grk Damaskin Studit, mitropolit navpaktski i artski u 16. veku, iznosi u knjizi "Blago" iznosi predanje prema kome je za vreme Vaseljenskog sabora 325. godine Sveti Nikola "udario u obraz" svog protivnika Arija.

Prema rečima profesora protojereja Liverija Voronova, to se ne može smatrati istinitim, prvenstveno zbog toga što je u oštroj suprotnosti sa savršenim moralom velikog sveca, sa jedne strane, ali i sa pravilima svetih apostola, sa druge strane.

Ipak, prema njegovim rečima, Crkva ne sumnja u valjanost činjenica sabornog suđenja Svetom Nikoli za njegovo loše ponašanje. Voronov "na osnovu analize rječnika crkvenih pevanja" potvrđuje da je Sveti Nikola nazvao Arija "bezumnim bogohulnikom".

Činjenica o tome da je Sveti Nikola udario Arija u lice i da je Svetom Nikoli suđeno nema u Nikolinim žitijama, koje je napisao Simeon Metafrast u 10. vijeku, ali u njima ima zapažanje, da je Nikola prisustvovao Nikejskom saboru i "odlučno se suprostavio Arijevoj jeresi".

Hrišćani veruju da je Sveti Nikola čudotvorac i da se mnoga čuda dešavaju od njegovih čudotvornih moštiju iz kojih neprestano izbija sveto miro, kojim se leče bolesnici.

Ovaj svetitelj je spašavao nasukane i izgubljene brodove, pa se smatra zaštitnikom moreplovaca. Zbog toga ga moreplovci često pozivaju pri opasnim situacijama ili brodolomima.

A kada je slava u pitanju, neizostavan je slavski kolač.

- Slavski kolač pre svega treba da bude domaći, bez aditiva. Slavski kolač ne može da se pravi na brzinu. Od ukrasa dodataka staviću krst, goluba i žito. Neki od ukrasa su i bire, koje predstavlja berićet. Za ukrase treba dosta vremena. Dosta vremena treba da se napravi. Evo i jednog saveta za domaćice, telefon mora da se ostavi kad se radi kolač - kaže Nenad Maksimović.

Autor: