Naša današnja znanja o prezimenima proizilaze iz činjenice da se s njima rađamo pa su stoga ona nešto uobičajeno, nešto o čemu ni ne razmišljamo. Ime nam redovno daje neko kome smo dragi, majka, otac, rođak, kum ili neki porodični prijatelj.
Stoga imena gotovo bez izuzetka iskazuju neku dobru, poželjnu karakteristiku ili iskazuju nadu da će njegov nosilac postići cilj zadat imenom. S prezimenima je u dobroj meri drugačije: njih nam daju oni udaljeniji, ravnodušni i manje dobronamerni, pa otuda ponekad i rugalačka prezimena.
Prezimena, u stvari, uvek nasleđujemo od svojih predaka. Ime i prezime su lična karta svakog čoveka. Ime predstavlja i oličava ličnost, prezime tradiciju, poreklo, korene i pretke.
Nastanak današnjih prezimena u Srbiji vezuje se za kneza Aleksandra Karađorđevića koji je 1851. godine jednim aktom naredio uspostavljanje trajnih prezimena po najstarijim i najznačajnim precima.
Jovica Krtinić predsednik Društva srpskih rodoslovaca "Poreklo" pojašnjava nam poreklo prezimena.
- Kada pričamo o prezimenima kao što su Marković, Jovanović, Nikolić, Petrović to su tipična patronimska prezimena dato po imenima naših predaka. Takvih prezimena ima najviše. Prezimena poput Milić, Jelić, Marić dati su po ženskom pretku, to su takozvana matronimska prezimena, nekad su žene ostajale same ili su muževi ginuli u ratovima, deca bi ostajala sama i tu su decu po njihovim majkama nazivali - govori Krtinić.
Nastajala su prezimena i po zanimanjima poput Moler, Kalajdzić po kalajdzija, Meštrović po mešter (učitelj). Nastajala su prezimena i po fizičkim osobinama gde nam je Jovica za "Puls Srbije" objašnjava:
- Prezime Šestović to je najčešće prezime koje se dobijalo zbog fizičke anomalije šesti prst na nozi ili ruci. Čak znam mladića koji se preziva Šestović i koji u porodici ima nekog koji ima šest prstiju - kaže on.
Autor:
