„Ja čvrsto verujem da dokle god svaka pijana i svaka drogirana budala koja sedne za volan ne bude sankcionisana za pokušaj ubistva da nam neće bolje. Čvrsto verujem da dok ne budemo uveli meru trajnog oduzimanja vozila za vožnju u pijanom stanju da nam neće biti bolje i čvrsto verujem da dokle god ne budemo uveli meru trajnog oduzimanja vozačke dozvole za pijanu ili drogiranu budalu - neće nam biti bolje. Ja čvrsto verujem da dokle god ne budemo kažnjavali ozbiljno delo blokiranje protivpožarnih puteva - neće nam biti bolje. Čvrsto verujem da dokle god napad na vozilo Hitne pomoći, na radnika Hitne pomoći ne budemo tretirali kao ozbiljno, kvalifikovano krivično delo - neće nam biti bolje ni jednostavnije”, rekao je ministar policije Aleksandar Vulin.

Ministar Vulin je ukazao da je na državi da sve faktore koji usporavaju i otežavaju posao Hitnoj pomoći, vatrogascima, policajcima umanji i ublaži.

„Svako od nas ima neki svoj mali deo odgovornosti i država ima svoj deo odgovornosti. U onoj meri u kojoj budemo više ulagali i finansirali, više slušali naše potrebe da bismo ih zadovoljili, u toj meri će život svakoga od nas biti sigurniji i zaštićeniji“, naveo je ministar policije i istakao da od delovanja i reagovanja hitnih službi u saobraćaju zavise ljudski životi.

„U proteklih 15 godina skoro 18.000 različitih povređenih učesnika u saobraćaju na raznim mestima, preko 1.100 nije preživelo. Ko zna koliko je moglo da preživi, od toga da smo vezali pojas, do toga da nismo blokirali protivpožarni put, preko toga da smo pustili hitnu pomoć da stigne na vreme. Niko to ne može da izračuna. Ali na nama je kao na ljudima i na nama kao državi jeste da pokušamo da bar sve faktore koji nas usporavaju i koji nam otežavaju život da ih umanjimo, ublažimo ako ne i da ih ukinemo”, poručio je ministar Vulin.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar istakao je da iskreno veruje da se zajedničkim naporom svih učesnika u saobraćaju i službi koje na različite načine zbrinjavaju povređene, može spasiti veliki broj života.

„Samo u Beogradu u prvih devet meseci 2021. imali smo 16 mrtvih u saobraćajnim nesrećama, a u oktobru i novembru još osam“, rekao je Lončar i dodao da je država u prethodne četiri godine obnovila vozni park hitnih službi sa nekoliko stotina novih sanitetskih vozila.

Početkom godine, kako je najavio Lončar, stižu još 274 nova vozila, najsavremenije opremljena koja predstavljaju „prave male bolnice“, što će značajno uticati na brzinu i kvalitet prebolničkog lečenja pacijenata u hitnim slučajevima.

„Danas ekipe Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć do povređenih u saobraćajnim nezgodama stižu u roku od 6 do 10 minuta od poziva, ali mi želimo da svuda u Srbiji bude tako. Zato imamo jasno definisan plan da napravimo četiri regionalna centra Niš, Beograd, Kragujevac i Novi Sad i da u okviru njih tu budu objedinjene sve hitne službe“, rekao je Lončar.

Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Duško Pešić naveo je da u saobraćajnim nezgodama u Srbiji na licu mesta strada oko 60 odsto ljudi, a 40 odsto nakon toga.

„Prošle godine smo imali najmanje poginulih, 492“, rekao je Pešić i ocenio da bi oko 45 ljudi godišnje bilo spaseno delotvornijim i efikasnijim reagovanjem hitnih službi.

„Srbija je krenula da prati i razvija sistem delovanja hitnih službi, pre svega kroz Nacionalnu strategiju bezbednosti saobraćaja, kao peti stub bezbednosti saobraćaja definisano je delovanje hitnih službi“, rekao je Duško Pešić.

Autor: