Novi delta plus soj korone je, prema rečima naših epidemiologa i kliničara, izvesno, već stigao u Srbiju i samo je preostalo da narednih dana bude i zvanično potvrđen.
Kada znamo da je britanski soj početkom godine bio krivac za podtalas koji je potrajao sve do maja, a da je delta soj koji je prvo otkriven u Indiji bio okidač za četvrti talas kovida u Srbiji, potpuno je jasno zašto nastaje panika na samu pomenu nekog novog soja koji se širi planetom.
Delta plus soj, kao svojevrsna podvrsta delte, prvi put je registrovana još u martu ove godine, trenutno se proširila na 50-tak zemalja, ponajviše u Evropi, ali sve donedavno nije joj se pridavao veliki značaj jer je bila veoma malo zastupljena u samom stanovništvu. Ipak, polako ali sigurno počinje da se širi.
Da biste znali kolika nam opasnost preti od novog soja morate da znate pet osnovnih stvari o njemu. Zato krenimo redom.
1. Gde je otkrivena i šta predstavlja?
Foto: Tanjug AP/Luca Bruno
Prvi su je izolovali britanski naučnici, ali je zatim registrovana i u Rusiji, Austriji, SAD, Indiji... Nazvali su je i mlađa Deltina sestra, pošto se i dalje vodi kao podvarijanta delta soja i zvanično je označena sa AY.4.2. Naučnici su pronašli tri mutacije, od kojih dve u proteinu koji omogućava virusu da lakše upadne u telesne ćelije čoveka. Ona sadrži i promene koje daju virusu bolje šanse za preživljavanje od nekih drugih sojeva.
Više od 90 odsto registrovanih pojava delta plus soja zabeležen je u Velikoj Britaniji.
2. Da li je zaraznija od prethodnih?
Prve procene govore da jeste, ali ne mnogo, te situacija sa njenom pojavom nije alarmantnija nego što je bila. Podaci govore da se delta plus soj prenosi desetak posto lakše nego originalna delta.
- Delta plus podvarijanta ima desetak odsto veću prenosivost, tako da to ne bi trebalo posebno da se oseti u broju zaraženih. Treba shvatiti da je virus tu i da traži načine da opstane. Pa i kroz nastanak novih sojeva i podsojeva - rekao je epidemiolog dr Predrag Kon.
Foto: Tanjug/Tara Radovanović
On je dodao “da za sada nije jasno uočena povećana virulencija sa pojavom novih varijanti - odnosno povećana sposobnost sojeva da izazivaju bolest”.
3. Da li je smrtonosija od prethodnih?
Nema naznake o ovome. Kako je najrasprostranjenija u Velikoj Britaniji, onda su tamošnji podaci i najrelevantniji. Iako tamo aktuelni talas korone traje duže od četiri meseca, baš kao i u Srbiji, stepen smrtnosti u odnosu na broj zaraženih je mnogo manji nego što je to bio slučaj početkom godine za vreme britanskog soja.
Naravno, broj hospitalizovanih i preminulih umnogome zavisi od stepena vakcinacije u određenoj zemlji.
4. Da li je otporna na vakcine?
Možda i najvažnije pitanje, a odgovor je - ne. Nema nikakvih podataka da delta plus soj izbegava dejstovo cepiva protiv korone, tako da je vakcinacija glavni način borbe protiv “deltine sestrice”.
Sva dosadašnja istraživanja su pokazala da sve vakcine koje su u širokoj upotrebi, koje su odobrene od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO), imaju odličan učinak i protiv delta plus soja. Dakle, ovde nije došlo do mutacije od koje strahuju naučnici, a koja bi mogla, eventualno, da aktuelne vakcine učini neefikasnim.
5. Da li se razlikuju simptomi delta plus soja?
Simptomi su skoro identični kao kod originalnog delta soja. Dakle, suv kašalj, umor, temperatura, u težim slučajevima javlja se i bol u grudima. Međutim, baš kao i kod delte mogu se pojaviti i drugi simptomi poput glavobolje, bola u grlu, osipu na koži, gubitku čula mirisa i ukusa, dijareji, curenju nosa...
Dakle, na osnovu simptoma nije moguće razlikovati da li neko ima originalnu delta ili delta plus varijantu.
6. Da li mogu da se zarazim ako sam preležao delta soj?
Ne bi trebalo, ali još nema i zvanične potvrde. Imunolog Tomislav Radulović ističe da oni koji su preležali delta soj trebalo bi da imaju imunitet i na delta plus soj.
- Trebalo bi da ima imunitet zato što se virus nije u potpunosti promenio. E sad i dalje je veliko pitanje koliko traje imunitet kada preležiš virus. Za to su potrebna velika istraživanja koja zahtevaju nekoliko godina rada. Studije do sada nisu obuhvatile veliki broj ljudi da bismo mogli sa sigurnošću da odgovorimo na to pitanje – objašnjava Radulović.
