Stručnjaci kažu da se na području Šumadije u narednih 10 godina može očekivati i vrlo jak zemljotres jačine do šest stepeni Rihtera, koji bi mogao da dovede do urušavanje velikog broja starih kuća i zgrada u tom području. U Beogradu bi, kako upozoravaju građevinski stručnjaci, usled takvog potresa moglo da bude urušeno i do 50.000 objekata, a to, nažalost, znači i - ogroman broj ljudskih žrtava!

Intezitet zemljotresa, koji se dogodio u sredu uveče, a čiji je epicentar bio 10 kilometara južno od Kragujevca, procenjen je na V-VI stepeni Merkalijeve skale. Ovaj zemljotres se osetio čak u Beogradu, a na društvenim mrežama se pojavio i video snimak na kom je navodno prikazana i materijalna šteta u jednom stanu u vidu velike pukotine na zidu. Nakon ovog, samo nekoliko sati kasnije, u 5.18 sati, usledio je još jedan udar u ovom području, jačine 1,9 stepeni po Rihteru, a oko osam sati zemljotres jačine 1,7 jedinica Rihtera registrovan je u regionu Topole.

Zanimljivo je, i zabrinjavajuće, da se na isti dan pre 11 godina dogodio i strašni zemljotres u Kraljevu kada su dve osobe izgubile život, a oko 100 ih je povređeno.

Seizmolog Slavica Radovanović kaže da je područje Šumadije uvek bilo seizmički aktivno. Veliki zemljotres je bio 1922. kod Lazarevca, 1927. na Rudniku, a neposredno uz granicu Šumadije bili su i veliki zemljotresi 1893. kod Svilajnca, kao i u Kraljevu 2010:

- Kraljevo na jugu, Svilajnac na istoku, Lazarevac na severu, Mionica na zapadu i Rudnik na jugozapadu predstavlja zonu koja je seizmički aktivna i gde se očekuju naši najjači zemljotresi. S obzirom na manje zemljotrese prethodnih godina i na činjenicu da se seizmičnost obnavlja, verovatno je da ćemo u nerednih desetak godina imati neki jači zemljotres u toj zoni. Njegova jačina bi mogla biti do magnitude šest, ali, naravno mogu biti i slabiji.

Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije kaže za Kurir da bi zemljotres takve jačine najveću štetu naneo ruralanim područjima i manjim gradovima, gde se još ima puno objekta stare gradnje koji nisu urađeni po seizmičkim propisima.

- Tako je bilo i prilikom zemljotresa u Kraljevu, Valjevu, Mionici... Zgrade i objekti u velikim gradovima, kao što su Beograd, Novi Sad i Subotica bi trebalo da budu bezbedni ukoliko su prilikom gradnje poštovani seizmički propisi i pravilia struke. Međutim, divlje gradnje ima mnogo kod nas. Imamo naselja kao što je Veljko Vlahović, naselje iza Braće Jerković, Kaluđerica, delove Železnika, pa i centra grada gde ima dosta objekata koji su divlji građeni.

U Beogradu je veliki problem i sa gustinom naseljenosti i nepoštovanjem razmaka između objekata, te bi eventualno urušavanje neke višespratnica moglo da dovede da rušenja i druge zgrade na koju bi pala. Statistika kaže da bi se u slučaju zemljotresa jačine šest stepeni, pet do 10 odsto objekata urušilo, a ako u Beogradu imate 500.000 objekata, to znači da bi do 50.000 njih moglo da se uruši. A to uopšte nije malo. Takođe, jači zemljotres rušilačke snage bi mogao da dovede do velikog broja žrtava.

Uzroci potresa u Šumadiji

Seizmolog Slavica Radovanović kaže da uzroci seizmičkih aktivnosti u Srbiji zapravo leže u regionalnim kretanjima tektonskih, velikih blokova i ploča:

- Italija koja rotira ka severoistoku pritiska Dinaride, a u zoni jadranske obale su najveće količine te energije koja se oslobađa, i tu su najveći zemljotresi na našem prostoru. Što se dalje seizmička energija prostire, ona se više troši i stoga ima dosta zemljotresa u BiH, kod Banja Luke, Zenice, Sarajeva... Taj pojas ide dalje južno, preko Albanije, i tu, takođe, ima jakih zemljotresa. Sve što se ne istroši stigne do nas. U Šumadiji je na istoku od nas Mezijska platforma, jedan rigidni deo na kome nema zemljotresa, pa smo mi praktično pritisnuti od strane Dinarida uz tu Mezijsku platformu, pa se pod svim pritiscima nama nad tim područjem dešavaju najjači zemljotresi, a istočni i zapdno od Centralne Srbije nešto slabiji udari.

- Ne treba bežati, već se spustiti na pod, sklupčati se i zaštititi glavu

- Nađite zaklon na bezbednom mestu, kao što su dovratnik, noseći zid, mesto ispod stola ili čvrstog nameštaja

- Udaljiti se od stakla, prozora, spoljnih zidova i vrata, ili bilo čega što može da padne, poput lustera ili polica

- Ukoliko se nalazite u krevetu, spustite se pored kreveta i zaštitite glavu

- Ne izlaziti iz kuće dok potres ne prestane

- Dok potres traje, izbegavati stepeništa i liftove

- Isključiti sve izvore električne energije, gasa i vode

- Na otvorenom se skloniti od ulične rasvete i električnih kablova

- Ako ste se zatekli u vozilu u pokretu, najbolje je zaustaviti se ako vam bezbednost u saobraćaju dozvoljava

- Ukoliko se nađete pod ruševinama, ne treba se pomerati, već usta prekriti tkaninom ili maramicom

- Savetuje se da udarate o cev ili zid da bi spasilačka ekipa mogla da vas pronađe

Činjenice/ Efekti zemljotresa

1. stepen - Neosetan. Registruju ga samo seizmografi

2. stepen - Slab. Reaguju samo osetljive osobe

3. stepen - Slab. Osećaju ga ljudi u unutrašnjosti zgrada

4. stepen - Umeren. Prozori zveckaju, buđenje iz sna

5. stepen - Jak. Predmeti se njišu

6. stepen - Vrlo jak. Na slabije građenim objektima nastaju oštećenja

7. stepen - Silan. Dolazi do rušenja zidova i krovova

8. stepen - Štetan. Javljaju se pukotine u tlu

9. stepen - Razoran. Dolazi do rušenja objekata do 75 odsto

10. stepen - Pustošan. Stvaranje velikih klizišta u tlu

11. stepen - Rušenje zgrada, dolazi do velikih odrona

12. stepen - Nijedan objekat ne može opstati. Reljef menja oblik

Najjači zemljotresi u Srbiji

Lazarevac, mart 1922. - 5,7 stepeni Rihtera, povređene četiri osobe

Rudnik, maj 1927. - 5,9 stepeni Rihtera, poginulo sedam ljudi, a osam povređeno

Kopaonik, maj 1980. - 5,9 stepeni Rihtera, nije bilo poginulih, povređeno 30 ljudi

Mionica, septembar 1998. - 5,7 stepeni Rihtera, nastradala jedna osoba, a 3.500 objekta postalo neupotrebljivo zbog oštećenja

Kraljevo, novembar 2010. - 5,5 stepeni Rihtera, poginulo dvoje, povređeno oko 200 ljudi

Autor: