Zemljotres od 3,7 stepeni Rihterove skale koji je tokom vikenda zadesio Mladenovac je najjači zemljotres u prethodnih 20 godina u Beogradu. Pre dve decenije, 15. marta 2001. zemljotres od 3,7 stepeni Rihtera zatresao je Barajevo da bi se sad udar tla iste jačine dogodio u Mladenovcu. Pošto je u subotu ovu prigradsku opštinu pogodila serija od tri zemljotresa seizmolozi ističu da je to dokaz da se u tom delu grada, tačnije na južnim padinama Kosmaja prikupila seizmička energija.

Činjenica da je tri dana kasnije zemljotres od 3,9 stepeni Rihtera udario u Kragujevcu ukazuje na viši stepen sezmičke aktivnosti u Šumadiji. Međutim, to ne znači da ostatak zemlje može „mirnije da spava“.

Rizičnih građevina ima u celom Beogradu

Zbog čega serija zemljotresa širom Srbije treba da drži u pripravnosti i prestonicu objašnjava za Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.

- Najviše razloga za strah imaju građani koji žive u objektima koji nisu pravljeni u skladu sa seizmičkim propisima odnosno po projektima koji nisu predvideli otpornost na jače udare tla. To su, pre svega, objekti nadogradnje ili divlje gradnje odnosno crno tržište – objašnjava Rodić.

Kako kaže, nakon razornog zemljotresa u Skoplju 1963. godine Srbija je svrstana u takozvanu šestu zonu što znači da može da je zadesi zemljotres magnitude šest stepeni Rihterove skale.

- Posle zemljotresa u Skoplju cela građevinska indistrija u bivšoj Jugoslaviji je poštovala seizmičke propise do raspada zemlje. Nakon toga, investitori nisu više sledili te paramtere jer su ih više koštali takvi projekti koji su podrazumevali jače armature, stepenište, noseće zidove – podvlači Rodić.

Jednako veliki problem je i što naš zavod koji se bavi zemljotresima ne radi kao što je nekad radio, smatra naš sagovornik.

- Mi imamo više od 40 stanica koje služe za praćenje zemljotresa, ali nemamo dovoljno ljudi da rade u njima. Zgrade, jezera, brane, mostovi traže stalni monitoring... Primera radi, pucanje brane može da izrodi katastrofu. Zbog toga posao praćenja zemljotresa ne trpi nikakvu improvizaciju – objašnjava Rodić.

Nažalost, u slučaju udara jačeg zemljotresa opasnost preti gotovo celoj prestonici.

- Stari Dorćol je rizičan jer su tamo mahom predratne građevine koje nisu pravljene po seizmičkim parametrima. Nažalost, u poslednjih 30 godina cvetala je divlja gradnja po celom Beogradu pa čak i u centralnim delovima. Pogotovo su problem nadogradnje i nelegalne gradnje. Takva je, recimo, cela Kaluđerica ili naselje Veljka Vlahovića. Takođe, Medaković dva na potezu od okretnice autobusa na liniji 30 do Dušanovca, Pašino brdo – naglašava Rodić i dodaje da za većinu tih rizičnih objekata investitoru nisu ni dobili dozvolu za izgradnju ili nadogradnju pa „pokušavaju naknadno da legalizuju“ - kaže Rodić .

S druge strani, stanovnici Novog Beograda imaju najmanje razloga za strah od zemljotresa.

- Novi Beograd svojom geomehanikom i karakteristikama zemljišta je najviše otporan na seizmičke aktivnosti – zaključuje Rodić.

Pančevački most mora stalno da bude pod kontrolom
Zemljotresi su rizični, naravno, i za mostove, a od svih „ćuprija“ u Beogradu u najlošijem je stanju svakako „Pančevac“.

Zbog toga se u poslednje vreme najavljuje njegova rekonstrukcija pa čak i kompletno rušenje i zamena drugim mostom. Zbog toga logično pitanje da li Pančevački most mogao da izdrži udar jačeg zemljotresa.

- Pančevački most, upravo, zbog svog stanja mora da bude pod stalnom kontrolom – apostrofira Rodić.

Podsećanja radi, u JP „Putevi Srbije“ nedavno su istakli da je na snazi zabrana saobraćaja na Pančevačkom mostu za teretna vozila teža od 12 tona.

Takođe, u veoma lošem stanju je u nadvožnjak kod Ade Ciganlije koji spaja Radničku i Kirovljevu ulicu zbog čega i na ovu saobraćajnicu ne smeju da izađu teretnjaci teži od 12 tona, kao i vozila javnog gradskog saobraćaja.

Kada je reč o celoj Srbiji, jači zemljotresi mogli bi najviše štete da donesu ruralnim delovima u unutrašnjosti.

- Opasnost i ovde preti građevinama koje nisu podizane po seizmičkim parametrima, a njih najviše ima u Valjevu, Ubu, Mionici, na Ceru, ali i na Kopaoniku, Rudniku. Tu su sve udarali zemljotresi i donosili veliku štetu. Kao na primer, i u Kraljevu, Ibarskoj dolini, ali i na Kosovu u Kosovskoj Mitrovici - naglašava Rodić.

S druge strane, Vojvodina se može pohvaliti da do sada nije imala tako poznate zemljotrese.

- Vojvodina je najbezbednija od svih delova Srbije. U Vojvodini su jedina kritična tačka vršački bregovi i taj deo Karpata - zaključuje Rodić.

Oštećenja donosi već magnituda od 4,5 stepena
Seizmološkinja Slavica Radovanović ističe za "Blic" da su zemljotresi koji su u subotu uveče pogodili Mladenovac odnosno u noći između utorka i srede Kragujevac najjači udari tla koji ne izazivaju oštećenja.

- Ti zemljotresi proizvode samo tutnjavu ili zvuk udara kamena od kamen. Može doći do zveckanja određenih instrumenata koji nisu pričvršćeni, ali retko kad dolazi do oštećenja - apostrofira Radovanović.

Kako kaže, nešto jači zemljotresi već ostavljaju značajnije tragove.

- Već preko četiri stepena odnodno od 4,5 stepena Rihterove skale počinju da padaju crepovi i cigle sa dimnjaka. Na pet Rihtera javljaju se pukotine pa čak i na nosećim zidovima. Primera radi, svi pamtimo štetu koju je Kraljevu naneo zemljotres jačine 5,3 stepeni - zaključuje Radovanović.

Autor: