Mlade nije strah da se popnu na najvišu stenu, da sede na vrhu najviše zgrade, da se domognu bilo kog mesta, pa makar ono potencijalno ugrožavalo i život.

Saša Borojević, savetnik u Internacionalnoj policijskoj asocijaciji, kaže da je reč o „virusu ovog doba“ koji se konstatno širi i teško ga je kontrolisati.

- Na ovaj način stiču se popularnost i pratioci, što se kasnije pretvori u novac. Mislim da je ovde borba, ne samo za popularnost, već i za finansije. Došao sam ovde i sa lošim i sa dobrim primerima. Kada je reč o lošim, juče su deca u Nemačkoj imali izazov da se zakopavaju u grobove, pa da ih iz njih otkopavaju. U Italiji se devojčica udavila u kadi, takođe zbog izazova tokom kojeg je trebalo da izdrži što duže pod vodom – kaže Borojević.

Slučaj gušenja, podseća on, imali smo i u Srbiji.

- Klinci pokušavaju da odglume šta rade kaskaderi, ali u realnom životu. Uvek imamo izmišljene izazove i probleme kod dece, ali posledice su prave – kaže Borojević.

Kada je reč o dobrim primerima, Borojević navodi primer devojčice od 18 godina koja je otišla na selo da pomogne ocu i majci. Oni zajedno prave sir, a ona svakodnevno preko Instagrama objavljuje fotografije i snimke života na selu. Ima oko 50.000 pratilaca.

Snežana Repac, psihoterapeut, ocenjuje da su društvene mreže dobro zamišljene i da imaju dobru funkciju sa kojom deca odrastaju.

- Deca, za razliku od nas, drugačije percipiraju društvene mreže. One su za njih sastavni deo društvenog života, njihove socijalizacije i ne vide ih kao opasnost. Mi smo zastrašeni, insistiramo na edukaciji, a oni uče iskustveno – kaže Repac.

Ističe da izazovima podležu deca koja su u većoj meri izolovana u odnosu na njihove vršnjake.

- Postoje vršnjaci koji ih nagovaraju i indukuju da čine izazove, i praktično su onda ta deca meta nekog drugog nasilja. Dakle, deca koja su povodljiva, sugestibilna, usamljena i naivna uglavnom podležu izazovima – kaže psihoterapeut za „Novo jutro“.