Bajatović se založio da Srbija ima svoju atomsku centralu.

- Mi 70 odsto električne energije proizvodimo iz uglja. Videli ste kolike su takse CO2. Ako mi ne bismo počeli da menjamo svoju energetiku, bilo da uđemo u nuklearnu energiju, bilo da je proizvodimo sa susednim zemljama ili da napravimo jednu ozbiljnu nuklearnu elektranu u Srbiji jer ako je svi prave okolo ne znam zašto je mi ne bismo pravili - naglasio je generalni direktor "Srbijagasa".

"Pre ćemo postati postindustrijsko nego postkarbonsko društvo"

Kako kaže, postoji mnogo razloga za gradnju nuklearne elektrane u Srbiji.

-Mi ćemo imati dovoljno gasa kao tranzicionog goriva. Imaćemo i tople domove, ali to je samo sad za ovu zimu. Znači, vi morate da imate sistem energije, miks energetski. Dakle ona energija koju koju koristite mora da ide u korist onih energija koje ne emituju CO2. Ako to ovom brzinom želimo da proizvedemo mi ćemo pre postati postindustrijsko društvo nego što ćemo postati postkarbonsko društvo. Prosto je istovremeno skupo. Druga stvar, zeleni izvori imaju ozbiljnu manu. Ako nema vetra i ako nema sunca nema ni struje. Šta ćete onda da uključite? Termo potencijale? Oni su ravni. Kako ćete da peglate pikove? Znači trebaju vam neki fleksibilni izvori - objašnjava Bajatović.

Generalni direktor "Srbijagasa" podvlači da mi nemamo dovoljno uslova da imamo reverzibilne hidroelektrane.

-Možemo da držimo neke rotirajuće rezerve ukoliko nam to omogućava hidrološka situacija. Ali sve je to malo. S druge strane, treba da platite ogromnu cenu ako već hoćemo da uđemo u Evropsku uniju. Sad su takse čini mi se 63 evra i rašće. Znači EPS bi sad trebalo da da preko 500 miliona evra, a plus najnovije takse. Nema veze što vi ne možete da izvozite struju, ne možete da izvozite ni robu jer ste koritili električnu energiju iz onih izvora koji emituju veliku količinu CO2. To znači da ćemo mi morati da se prilagodimo - apostrofia Bajatović.

Veliko je pitanje da li će nam trebati mnogo novca

Kako kaže, i Evropa se prilagođava.

- Kina više neće da kupuje ugalj od Australije i ona prelazi na veće količine gasova. Otuda ovaj poremećaj na tržištu gasova. Zato što se sada svi orjentišu na gas. Peking je zagađen. Jeste i Beograd zagađen, najviše od individualnih ložišta. Znači ta pitanja moraju hitno da se rešavaju. E sad gde vi da nađete takvu količinu energije relativno brzo? U smislu izgradnje za jednu nuklearnu elektranu treba najmanje sedam godina. Veliko je pitanje da li će vam trebati mnogo novca. Ako ćete imati relativno jeftinu energiju kad izgradite nuklearnu elektranu, ako to pogodite sa, na primer, Rusijom, Amerikom ili Francuskom. Oni proizvode nuklearno gorivo i skladište. Znači vi morate sa nekim da se dogovorite - objašnjava generalni direktor "Srbijagasa".

Bajatović naglašava da nije cilj samo da se napravi "građevinski objekat" nego da se kupi tehnologija.

- Ta tehnologija treba da bude sigurna, da bude na stabilnom zemljištu, da imate vodu sa hlađenje, znači mora da bude na nekoj reci. Drugo morate da imate kadrove, neće odjednom doći stranci da rade. Znači period izgradnje je sedam godina kada napravite atomsku centralu ona je relativno jeftina. Dovoljno dugo traje. Mi ćemo time najbrže supstituisati sve ono što danas kod nas nazivamo ugljem. Danas mi koristimo lignit, a vi znate da je to najmanje kalorični ugalj, sadrži i dosta gline dok ga vi upotrebite rastu troškovi i EPS-a i jalovišta su, takođe, problem. Dakle sve to košta. Ja želim da budem vrlo jasan. Ja kao gaser kažem da Srbiji treba nuklerna centrala - tvrdi Bajatović.

Bolje da imamo nuklearnu elektranu kod nas nego u Mađarskoj i Bugarskoj

Potom se osvrnuo i na pitanje lokacije nuklearne elektrane.

-Možemo mi da je gradimo u Pakšu u Mađarskoj ili negde druge u Bugarskoj, ali znate kako moj vrabac u mojoj ruci je moj, a ovi golubovi na grani ja ne znam kako će to ko da posmatra. Druga stvar, to je ozbiljan tehnološki razvoj, prenos tehnologije, nije to samo jedno pitanje - kaže Bajatović.

Da, dogodio se Ćernobilj, ali znamo zbog čega

Naravno, čim se spomene nuklearna elektrana prva asocijacija je "Černobilj" i strah od nuklearne katastrofe. Bajatović i na to ima odgovor.

-To je kao auto, voz i avion. Mnogo više ljudi poginu u autu ili vozu nego u avionu. Tako isto mnogo žrtava su izazvale krize sa atomskim akcidenta nego pepelišta, emitovanje čestica, oboljenja koja to prate ljudi pa sad zavisi koji kantar hoćete da uzmete. Može da se ore, uzmete plug i njega vuče vo, a možete da uzmete traktor pa izmerite efikasnost. Dakle, treba da pojednostavimo stvari. Mi se stalno plašimo, u Černobilju su neki naučnici pogrešili u procedurama. Toga nema u atomskim centralama - podvlači Bajatović.

Kako kaže, sa današnjim tehnologijama rizik je veoma mali.

- Ja sam bio u atomskoj centrali u okolini Sankt Peterburga. To je 5.000 megabajta. Pet blokova po 1.000 megabajta. Pa znate šta je to. To je apoteka, to su procedure, to ne možeš da uđeš. Prema tome, hajde da merimo kolika je dobit i kolika je šteta od nečega. Druga stvar, niko više ne daje pare za termalne potencijale. Koliko imamo vode? Imamo koliko imamo. Gas, pa gas je 100 odsto uvozni, mi nismo proizvođači. Berzanska roba. Dakle, mi moramo da napravimo miks energije i ako baš hoćete da vas pitam nešto a kakva je razlika ako se nešto desi u Pakšu ili Belenama ili ne znam i ja. Pa što onda ne bismo mi imali našu centralu - pita se Bajatović i dodaje da se u Černobilju tačno zna šta se dogodilo.

Francuska ima 57 nuklearnih elektrana i hoće još

Generalni direktor "Srbijagasa" daje primer drugih zemalja.

-U Francuskoj ima 57 nuklearnih centrala i prave nove. I šta smo mi pametni ,a oni su glupi pa neće biti. Francuska je imala energetsku nezavisno pa njihov DSF koji je glavna njihova obaveštajna služba pa prvi njihov zadatak nije borba protiv francuskih neprijatelja nego za energetsku bezbednost. Još u vreme Šarla de Gola. Pogledajte kako je danas odigrala evropska birokratija na te enregetske izazove. Preigrala se. Previdela je rast azijskih tržišta. Sami sebi smo lepi – 40 godina ništa nismo uradili u izmenama energetskog sistema Srbije. Sad po nalogu predsednika imate: ubrzanu gasifikaciju, gasne centrale, odlaganje pepelišta, da neke termocentrale možda prebacimo na gas, makar kao rezervne, recimo Moravu - apostrofira Bajatović.

I podseća da nijedna banka na svetu ne da novac za proizvodnju termalnih potencijala zasnovanih na uglju.

-Bolje onda da uložimo u nukelarnu centralu, u gasnu centralu bez obzira na to što smo tu zavisni od uvoza. Ako imate dobrog partnera ne treba da brinete o nuklearnom otpadu. Tri zemlje prihvataju da proizvode nuklearnu energiju i da je vrate i ponovo obrađuju. To su Amerika, Francuska i Rusija. Mi se ne bismo suočili kao ovde sa Vinčom. Mi imamo rešenja za nukelarni otpad. Ne treba da se plašimo. Odsustvo energije je odsustvo razvoja - ističe Bajatović i dodaje da je ovo nije samo pitanje energetske nego i nacionalne, državne nezavisnosti.

Mnogo puta smo rekli istorijsko ne pa dobili po glavi

Anketa u emisiji "Jutro" pokazala je da je 33 odsto građana glasalo za izgradnju nuklearne elektrane u Srbiji, a 67 procenata je bilo protiv.

-Mi Srbi smo mnogo puta rekli to istorijsko ne pa smo dobijali po glavi. Ako želi da donesete neku odluku to ne može biti zasnovano na nečijem strahu nego na ozbiljnom promišljanju - naglašava Bajatović.

Kako kaže, izgradnja nuklearne elektrane u nađoj zemlji donela bi veliku utakmicu kod Amerikanaca, Francuza i Rusa ko će da dobije posao u Srbiji.

-Imate evropske sankcije, susedne zemlje moraju da se saglase, koliko ćete podići temperaturu Dunava zbog flore i faune...Sad da donesemo odluku o tome da radimo, da krene Regulatorno telo, da obavestimo zemlje oko nas, to treba tri do pet godina. Ne treba se bojati nečega što možda neće biti - zaključio je Bajatović i poručio da će ove zime "domovi biti topli, da će gasa biti dosta, kao i da će na kraju pregovora cena gasa biti dobra".