Od posledica korona virusa preminulo je prošle godine 10.356 osoba.
Među preminulima koji su prošle godine imali korona virus je i četvoro dece starosti do 4 godine, pokazuju podaci Zdravstveno-statističkog godišnjaka za 2020. godinu Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Prema ovim podacima, preminula su dva novorođenčeta, i dvoje dece starosti od jedne do 4 godine.
U Srbiji su u toku prošle godine preminule 114.954 osobe, skoro 14.000 više nego prethodne 2019. godine, a uprkos tome što je toj brojki doprinela korona virus, umiranje od ove bolesti nije na prvom mestu.
Od posledica korona virusa preminulo je 10.356 osoba, vidi se u ovom dokumentu, a što su pokazali i rezultati Komisije za analizu smrti tokom pandemije, a sa tom brojkom ova bolest je na trećem mestu uzroka umiranja ljudi u našoj zemlji u toku prošle godine.
Foto: Printscreen/Zdravstveno-statistički godišnjak Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut"
Najviše građana u toku prošle godine preminulo je od bolesti sistema krvotoka, čak 47,3 odsto, dok je na drugom mestu bilo umiranje od tumora. Preminulo je 18,3 odsto od ukupnog broja umrlih.
- Od kovida 19 preminulo je 8,9 odsto od ukupnog broja preminulih. Više je preminulih muškaraca - 11 odsto, nego žena 6,6 odsto - podaci su godišnjaka "Batuta".
Na četvrtom mestu kao uzroci umiranja su bolesti sistema za disanje (5,7 odsto), a na petom bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ishrane i metabolizma - 3 odsto.
- U Srbiji je u 2020. godini registrovano 14.933 više smrtnih slučajeva u odnosu na prosek u periodu 2016 do 2019. godine, što predstavlja višak smrtnosti od plus 14,7 odsto. Opšta stopa smrtnosti u 2020. godini je iznosila 16.9 na 1.000 stanovnika - navodi se u Zdravstveno-statističkom godišnjaku.
Starosna struktura preminulih
U Zdravstveno-statistčkom godišnjaku objavljene su starosne grupe preminulih od kovida 19. Među 10.356 preminulih ima i dece do 4 godine, a najviše preminulih je u uzrastu od 70 do 74 godine - 1.921.
Preminula su dva novorođenčeta, dvoje dece od jedne do 4 godine, 1 osoba starosti od 15 do 19 godina, 10 osoba od 20 do 24 godine, 24 osobe starosti od 25 do 25 godina, a kovid je uzeo i 20 života u uzrastu od 30 do 34 godine.
60 osoba je preminulo od posledica korona virusa starosti od 35 do 39 godina, 123 od 4o do 44, 198 starosti od 45 do 49, a 348 od 50 do 54 godine.
U uzrastu od 55 do 59 preminula je 591 osoba od posledica korona virusa, od 60 do 64 godine 979, dok je 1.664 osobe preminulo a imali su od 65 do 69 godina. Najviše preminulih je imalo od 70 do 74 godine i to njih 1.921.
1.548 preminulih imalo je od 75 do 79 godina, a 1.590 od 80 do 84. Korona virus je prošle godine odneo i 1.271 život star od 85 godina pa naviše dok je za 4 nepoznata starosna dob.
Kako je 30. juna ove godine na konferenciji za novinare, kada je predstavljao rezultate dotadašnjeg rada Komisije za analizu smrtnih ishoda uzrokovanih bolešću kovid-19, izjavio ministar zdravlja Zlatibor Lončar - od 10.356 osoba čija se smrtnost dovodi u vezu sa koronom, 64, 6 odsto su imali pridružena oboljenja koja su bila izuzetno ozbiljna i pitanje je kako bi i bez korone sa njima živeli. To su oboljenja krvotoka, povišeni krvni pritisak, dijabetes, neurološka oboljenja.
Prosek starosti preminulih je, nako je naveo 72, 2 godine, a dve trećine su muškarci.
Autor:
