Evo šta kaže novi zakon o zaštiti potrošača!
Cene popravki u domaćinstvu su visoke, pa se neretko dešava da majstor mušteriji prilikom ugovaranja posla, obično telefonom, kaže jednu cenu svojih usluga, potom na licu mesta ništa ne komentariše, da bi po obavljenom poslu naplatio mnogo višu cenu od one koju je rekao, naravno, bez pismene potvrde. Prema novom zakonu o zaštiti potrošača, majstor je dužan da izda predračun kada usluga iznosi više od 5.000 dinara, a ukoliko to ne uradi, mogao da plati kaznu od 300.000 do 2.000.000 dinara.
Jedan čitalac Kurira nam se požalio da je za otpušavanje cevi morao da plati čak 17.000 dinara iako mu je, kada je ugovarao popravku, rečeno će koštati 3.000.
- Zvao sam vodoinstalatersku firmu zbog začepljenja glavne odvodne cevi. Naglasio im to u telefonskom pozivu. Kada su došli na teren, skinuli su WC šolju, doneli mašinu koja otčepljuje i krenuli da rade. Negde na pola rada su mi rekli da cena nije 3.000 nego malo skuplje, jer problem nije u WC šolji nego u samoj cevi - kaže naš čitalac i dodaje:
- Ja sam rekao da sam već napomenuo kad sam ih zvao da nije problem u samoj šolji već u cevi, a oni su rekli da su me pogrešno razumeli. Kad su završili, tek tad su mi uručili predračun sa završnim računom. Nisam imao drugog izbora sem da potpišem, s obzirom na to da je posao već bio obavljen. Na krajnje podmukao način varaju ljude.
On navodi i da je kontaktirao sa udruženjem za zaštitu potrošača i da su mu rekli da ne mogu ništa da učinim jer je potpisao.
- Dakle, žestoko sam nasamaren i apelujem na građane da obavezno traže zvanični cenovnik usluga ako zovu neku firmu, a onda da traže predračun i ugovor, jer ja sam naseo. Nisu hteli da odobre reklamaciju jer kažu da sam potpisao i da su oni papirološki čisti. Sramota. Ovo je legitimna pljačka i prevara građana, a zakon nam je takav da ni tržišna inspekcija ne može ništa da uradi. Obavezno tražiti ugovor i predračun pre početka radova, kao i zvanični cenovnik - upozorava naš sagovornik.
Mladen Alfirović, stručnjak iz pravnog tima Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), rekao je za Kurir da je majstor, prema novom zakonu o zaštiti potrošača, koji na snagu stupa u decembru ove godine, u obavezi da mušteriji izda predračun ili pismenu potvrdu ukoliko usluga iznosi više od 5.000 dinara.
- Udruženja za zaštitu potrošača uvek savetuju građane da prilikom ugovaranja majstorskih i servisnih usluga obavezno unapred zahtevaju od majstora pismenu potvrdu na kojoj su definisani elementi posla kako ne bi došlo do ovakvih neprijatnosti. Ukoliko majstor ne izda predračun mušteriji za iznos usluge preko 5.000 dinara, tržišna inspekcija koja kontroliše njihov rad može da napiše novčanu kaznu koja iznosi od 300.000 do 2.000.000 dinara - objasnio je Alfirović.
Mnogi naši sugrađani u ovakvim i sličnim situacijama ne znaju kome treba da se obrate i kolika bi mogla da bude realna cena usluge. Prvo što mnogima padne na pamet jeste da se obrate majstoru po nečijoj preporuci. Međutim, važno je znati da u određenim slučajevima ovakve popravke ne morate da platite na licu mesta jer ste ih na neki način možda platili.
Stanimir Spasić, upravnik zgrade na Čukarici, rekao je za Kurir da stanari zgrada, zavisno od toga kakav ugovor imaju s kompanijom koja je zadužena za održavanje zgrade, jasno imaju u ugovorima naznačeno koje popravke uopšte ne moraju da plaćaju.
- U ugovorima koje imaju stanari zgrade u kojoj sam ja upravnik stoji otpušavanje cevi, izlivanje, pucanje cevi, kao i održavanje lifta (neke sitnije usluge). Ukoliko dođe do nekog od ovih kvarova, građani ne moraju ništa da plate jer su sve te usluge već uračunate u njihovo mesečno plaćanje održavanja zgrade - kaže Spasić i dodaje:
- Problem je što mnogi ljudi to i ne znaju. Skoro na svakodnevnom nivou imamo slučaj da stanari, ukoliko dođe do nekog kvara u zgradi, požure i pozovu privatne firme koje im naplate i više nego što je potrebno za popravku i te cene sigurno nisu korektne. Da li iz straha ili nečeg drugog, ljude uhvati panika u tom trenutku i prvo se uhvate za neku preporuku ili pak pogledaju neke privatne firme na internetu, potraže listiće s reklama koje su im ostavljene u poštanskom sandučetu, okrenu brojeve telefona i onda plate onu popravku koju uopšte nisu morali da plate - istakao je Spasić.
