Tržištu Srbije preti nestašica meda, čija je cena poslednjih meseci skočila na čak 2.000 dinara po kilogramu, jer su sve ranije zalihe izvezene, a proizvodnja poslednjih godina zaredom ispod proseka, objašnjavaju pčelari.
Oni istovremeno upozoravaju da ovakvi situaciju - manje količine i veće cene - iskorišćavaju falsifikatori da plasiraju lažni med građanima.
- Već nekoliko godina imamo manje meda nego uobičajeno. Prošle godine je bila loša sezona bagremovog meda u celom regionu. Zbog toga je cena meda znatno skočila, što je tada motivisalo pčelare da prodaju svoje zalihe po visokoj ceni, odnosno izvezli smo više nego inače i u ovu sezonu ušli bez zaliha - objašnjava Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), i dodaje:
Foto: Pixabay.com
Daje energiju i jača imunitet
Nutricionista Jagoda Jorga rekla je za Kurir da je dobar i kvalitetan med poželjniji od šećera, ali da ga ne treba koristiti u velikim količinama: - Med ima specifičan sastav šećera i ne postoji zamena za med. On sadrži specifičnu vrstu šećera koju vole naše crevne bakterije. Med treba svi da koriste, pogotovo ljudi koji se izlažu većim fizičkim aktivnostima jer deluje kao izvor energije, ali je dobar i za decu pošto poboljšava imunitet. Stavlja se u mleko, čaj i druge napitke, a takođe su zdravi i medenjaci koji se prave od meda, samo je bitno da s medom ne treba preterivati upravo zbog toga što na tržištu ima mnogo falsifikata meda. Podržavam strožu inspekcijsku kontrolu kvaliteta hrane na tržištu, jer razni falsifikati hrane mogu da budu izvor opasnijih infekcija za organizam.
Ova godina je bila loša zbog vremenskih prilika. Imali smo veliko izmrzavanje bagrema u proleće, kišno vreme, hladne noći tokom njegovog cvetanja. Ovogodišnji prinosi meda su i upola manji, i ovaj med se već izvozi, pa zbog toga ne možemo da kažemo da su nam to zalihe. Zato cena na tržištu skače i ide i do 2.000 dinara po tegli od jednog kilograma, dok je otkupna cena dostigla 7,1 evro.
Prema njegovim rečima, nestašica meda otvara promet za veći broj falsifikata meda. - Prema poslednjim procenama, na tržištu imamo oko 40 odsto falsifikovanog meda, što znači da je u svakoj trećoj tegli lažni med, pa i češće - rekao je Živadinović, uz ocenu da je i to ipak bolje u odnosu na 2015. godinu, kada je na tržištu čak 95 odsto meda bilo falsifikat, pa je ta godina i bila okidač za povećanje inspekcijskih nadzora.
Foto: Pixabay.com
On navodi da je dobra vest za sve pčelare da je jedan falsifikator uhapšen, ali da ovo nikako ne bi smelo da bude jedino hapšenje. - Veliki broj postupaka je u toku, radi se o velikom broju prekršaja, ali i velikoj utaji poreza. Prodajom onoga što navodno zovete med, a u stvari to nije plaćate manji PDV - 10 odsto umesto standardnih 20 odsto. Uhapšeni falsifikator je prodajom lažnog meda utajio porez za oko 500.000 evra - naveo je Živadinović.
On upozorava i da kazne za falsifikatore hrane u Srbiji nisu destimulišuće i da bi ih trebalo pooštriti po ugledu na EU, na čijem je tržištu tek 10 odsto meda lažno. - Moramo da imamo strože propise i sankcije, poput dve godine zabrane rada i zabrane otvaranja sličnih firmi na svoje ime ili ime nekog člana porodice, kao što je to na primer u Holandiji - smatra Živadinović.
Deci davali lažni med s ukusom bombona
Predsednik SPOS upozorava da ima mnogo drčnih falsifikatora koji prave med koji miriše na bombone, što je zapravo čist bombonski sirup. - Što je najgore, takav med je završio u vrtićima i davao se deci. Proizvodnja tegle lažnog meda, voćni ekstrakt i zaslađivači, košta oko 180 dinara, a oni ga prodaju za 400, 500, 600 dinara, zavisi kakvog potrošača nađu - naglašava Živadinović.
Kako prepoznati falsifikat?
- Ukoliko se med nije ušećerio posle nekoliko meseci (osim bagremovog meda, čiji proces kristalizacije traje duže), radi se o lažnom medu
- Falsifikovani med je tečniji od pravog. Umočite čačkalicu u med i podignite je. Med je prirodan i kvalitetan ako s nje curi neprekidna nit
- Ako je med pravi, na ambalaži će pisati da je težina prazne tegle 365 grama. Kad se napuni medom do vrha, ona teži najmanje 1.360 grama. Na većini tegli u prodavnicama piše da imaju 950 grama
- Falsifikat je kristalno providan, pravi med je tamnije boje i zamućen
- Lažni med nema aromu, ima ukus bombona i šećera
- Uzmite kašiku meda i stavite je u vodu, ako ostane na dnu čaše kao da je mastan i ne rastapa se, to je pravi med. Ako se rastvara u vodi, to je falsifikat
- Ako uzmete med kašikom, zagrejete ga i on provri, to je pravi med, a ako se karamelizuje, znači da je šećer
