Takmičenje ko će duže da bude na asfaltu i brže pobegne kad naiđe auto ili čak i radi sklekove na kolovozu uzelo je maha među osnovcima.

- Grupa klinaca od ne više od 12-13 godina okupila se u naselju Stepa Stepanović, a dve devojčice su legle nasred ulice jedna do druge, dok je treća stražarila nailazi li vozilo. Padao je mrak, a tu je i krivina gde nekada zaista voze nenormalno - objava je u Vajber grupi stanovnika naselja Stepa Stepanović na Voždovcu u Beogradu, u kojoj je više od 1.700 ljudi, a gde je nekoliko njih pretpostavilo da je reč o Tiktok izazovu.

Da su deca svako veče tu, potvrdila je druga članica ove Vajber grupe, koja ih viđa s terase.

Ona je navela da nekada leže i na pešačkom prelazu.

S druge strane, jedna žena gledala je dvojicu dečaka, školarce, za koje bi rekla da su šesti - sedmi razred, kako rade sklekove nasred ulice u Mirijevu.

Pitanje je samo kad će da se desi neka nesreća, a stručnjaci navode da je sve ovo postala realnost, da se samo smenjuju sve gluplje ideje, ali i da nam je, kad već nema sistemskog rešenja, poslednja odbrana u porodici.

Branka Tišma, školski psiholog, ovakve izazove vidi kao rezultat problema komunikacije roditelja, pa i šire zajednice s decom.

- Moramo malo više da se bavimo svojim decom i da razgovaramo s njima i o izazovima, ma u kom uzrastu da su. Deca se sada i dokazuju, to su zadaci koje moraju da ispune da bi ušli u neku grupu. I upravo o tome treba razgovarati s decom. Treba imati kontrolu i nad njihovim telefonom, ali ne otvaranjem lažnih profila na društvenim mrežama, već da to otvaranje profila bude zajednički poduhvat - objašnjava za medije Tišma.

Nije važno samo da roditelji razgovaraju s detetom već je bitno i da istraju, pa i da između sebe komuniciraju, jer deca u kući pričaju šta se radi u školi.

- Valja i intervjuisati neke poznate ljude iz sveta sporta da i oni pričaju. Upravo preko poznatih ličnosti su i uvedeni ti izazovi. Polivanje vodom i ledom od njih je krenulo, pa ne mogu sada da se isključe, već moraju da se angažuju - navodi Tišma.

U opisu adolescencije je da se probijaju granice, ističe dr Ivica Mladenović, psihijatar, a to može ići od benignih situacija, kad ukradu 200 dinara od roditelja, pa do ovakvih izazova.

- Ne bih to patologizirao, ali jeste izuzetno opasno po život. Nažalost, živimo u svetu gde se život malo ceni, gde je poenta po svaku cenu se razlikovati, pa makar to bilo i po glupostima. I kad to stavite u kontekst adolescencije, dobija groteskne razmere. Godinama imate svakakve izazove, pa i samoubilačke, i uvek je cilj adolescentska populacija. Ovo je opet neko nametnuo, verovatno preko Tiktoka - ističe dr Mladenović.

On za sve ovo odgovornost vidi u odraslima i ističe da je sistem vrednosti izopačen, a sam sistem nedelotvoran i nezainteresovan, pa se sve više stvari prebacuje porodici, koja je pod ogromnim udarom.

- Deca traže i probijaju granice, pa i po cenu života, i moramo u porodici da stvorimo utočište. Danas je to ležanje na ulici, za nedelju-dve biće neka nova glupost opasna po život. Suštinski bi bilo važno da se to sistemski reši, a to bi podrazumevalo promenu sistema vrednosti, kao i obrazovnog i pravnog, pa i regulisanje virtuelnog sveta, što je teško jer su ogromne pare u igri. Nažalost, jedina instanca koja može da reaguje je porodica, a poverenje u njoj stiče se razgovorom, a pre svega modelom ponašanja - kaže dr Mladenović.