Vesna Knežević postala je nakon višegodišnje muke vidljiva za sistem socijalne zaštite što ranije nije bio slučaj i danas je korisnica gerontološkog centra u Obrenovcu.

Rođena je u Šumadiji, živela u Beogradu, čak se školovala i u Engleskoj, otvorila je firmu i vodila normalan život, a onda je splet nesrećnih okolnosti taj pravac njenog života okrenuo u suprotnom smeru. Umro joj je otac a potom imajka.

U svojoj muci otkrila je talenat za pisanje pesama, a do sada ih je napisala 87. Želja joj je da ih objavi da bi, kako je ispričana za Pink, bar nešto ostalo iza nje.

- Stojim pred vama ogoljene duše, sama i čekam da vidim ko ima hrabrosti da prvi baci kamen na mene - započinje stihovima svoju životnu priču Vesna Knežević.

Kako je rekla, ona je imala porodicu, posao i krov nad glavom, a onda je bez milosti bio život.

- Kad vam kola krenu nizbrdo ni najrođeniji vam se retko kad nađu kao pomoć - govori ona i dodaje:

- Stan sam izgubila zahvaljujući tome što sam pozajmila novac. Ja sam tužna, majke mi rođene. Ja sam nesrećna. Ne mogu da se pomirim sa ovom situacijom. A da biste kenuli dalje morate prvo da se izmirite sami sa sobom - kaže Vesna.

U gerontološkom centru Vesnu su prihvatili.

Socijalna radnica Branka Veselinović kaže da je individualno kako će se neko privići na nove uslove, ali da se sa njima radi konstantno

- Postojeći uslovi su u njihovom najboljem interesu. Imaju najbolju moguću pomoć, okruženje i sve što ima treba. Korisniku dom prosto pruža da zadovolji osnovne životne potrebe - navodi ona.

Vesna nema sto želja, kaže skromna je i da je oduvek bila takva.

- Da mi se oči nasmeše - navodi kao jedinu želju.

Kako ona navodi, još želi i da drugi čitajući njene pesme mogu da razumeju da je ona samo žena sa vrlinama i manama.

- Dižem ovu zdravicu za nas koji smo zalutalina putu, za nas ostavljene, dbačene, neshvaćene, nesnađene, zaboravljene. Nek' nam se greške više ne množe, pomozi nam Bože, pomozi nam Bože da smo živi i zdravi - čita Vesna stihove.

- Kad bih mogla da uspem ovo da objavim. Kada me jednom ne bude, pa nek ostane nešto iza mene -zaključuje ona.