Divlji vepar Mićko već punih osam godina je kućni ljubimac Toma Boškovića. Tomo ga svakodnevno hrani, ali i vodi u šetnju.

- Ovo je treća generacija divljih svinja koja se nalazi u mom domaćinstvu. Sada je ostao samo Mićko i vodimo računa o njemu. Prirastao nam je za srce. Pripitomio se kod nas. Posadili smo kukuruz neposredno pored njegovog obora kako bismo uvek imali adekvatnu hranu za njega - istakao je Tomo.

Ovaj kućni ljubimac je težak preko dve stotine kilograma i prava je atrakcija u selu u podnožju planine Jelice. Obilaze ga brojni meštani, ali i putnici namernici. Pošto je lov na divlje svinje u ovom kraju dozvoljen samo je Mićko siguran da neće biti ustreljen.

Dobar je Mićko, nisam mu stavio brnjušku, jer ne rije zemlju. Ima ogromne zube, duge bele kljove, za njih su mi nudili ogromne pare, ali nisam pristao. Te zube lovci inače koriste kao trofej. Na raspolaganju ima i dva hektara šume u koju ga puštamo da se prošeta, tamo se hrani žirom, ima baru u kojoj se kupa. Kasnije kad se prošeta, namamimo ga ponovo kukuruzom da se vrati, mada i sam zna gde mu je mesto za spavanje - naglašava Tomo.

Dodaje da je Mićku ostalo samo da pronađe devojku, divlju krmaču do stotinu kilograma, kako ne bi samovao, već svoje parče zemlje i kukuruz podelio i sa drugima.

- Vrlo brzo stići će jedna divlja krmača na naše imanje. Nadam se da će dobro da se slažu pa da ćemo uskoro da imamo i Mićkove potomke - zaključio je Tomo Bošković.