- Kada sam shvatio da je vojni kamp u kom smo se nalazili opkoljen sa oko 250 talibana, mislio sam da nikada neću stići kući, u Srbiju…Bio sam siguran da će se nešto loše desiti. Ovim rečima opisao je jedan od najtežih dana u svom životu Marko Pribak, državljanin Srbije koji se zbog posla našao usred Kabula u trenutku kada su Talibani krenuli u pohod na avganistansku prestonicu.

- Moj kolega Marko Pribak i ja proživeli smo pravu dramu dok nismo napustili Kabul. Mi smo u Avganistanu radili za veliku nemačku kompaniju koja se bavi servisiranjem i održavanje blindiranih vozila. Bili smo smešteni u Ulici Šazdarak, koja se nalazi u jednom od najbezbednijih delova grada. Pošto se već nedeljama ranije očekivalo nešto ovako, mi smo jurili avio karte da se komercijalnim letom vratimo u zemlju. Međutim, sve se zaista neočekivnano dogodilo. Talibani su ušli u kabul bez ispaljenog metka, nikakav otpor im nisu pružili ni vojska ni policija. jedan prijatelj nas je nazvao i upozorio da je vrag odneo šalu i da su talibani u predsedničkoj palati na pregovorima, na samo stotinak metara od nas - priseća se njegov kolega Aleksandar Cvejić.

Jovana Cvejić, Aleksandrova supruga kaže da je svim srcem verovala da će ova priča imati srećan kraj.

- Mi smo Kosovci, prošli smo mnogo toga u životu. Bilo je možda i gore nego 1999, danima nisam spavala. Ne bih ovo ni najgorem neprijatelju poželela - kaže Jovana i dodaje da je zahvalna svojoj prijateljici Aleksandri mihajlović, koja takođe nije spavala nego je pomogla s kontaktima za Aleksandrovu evakuaciju.

Autor: