Roditelji koji sumnjaju da su njihove bebe ukradene u porodilištima u Srbiji nezadovoljni su zakonskim rešenjima o nestalim bebabma koja bi uskoro ponovo trebalo da se nađu u skupštinskoj proceduri.
- Želim da saznam istinu pre nego što umrem! Porodila sam se 8. januara 1981. godine. Rodila sam zdravu devojčicu i nikada je nisam videla – ispričala je u telefonskom uključenju za TV Pink Svetlana, koja sumnja da je njena bebe ukradena.
Foto: Printscreen
Svoje iskustvo je podelio i jedna otac, koji takođe, veruje da je njegovo dete nestalo odmah po rođenju.
Goran Filipović iz Beogradskog udruženja nestalih beba je za TV Pink objasnio da je tim zakonom predviđena naknada štete za roditelje koji dokažu da su njihove bebe nestale, što podrazumeva parnični postupak bez istražnih radnji.
- Nas novac ne zanima, mi hoćemo da se istraži svaki pojedinačni slučaj i utvrdi istina i da se usposatvi mehanizam zaštite kako se takvi slučajevi ne bi ponovili – poručio je Filipović, koji takođe sumnja da je njegova beba nestala po rođenju i ne veruje da je dete, kako mu je rečeno, umrlo.
Beogradsko udruženje roditelja nestalih beba se 15 godina bavi ovim problemom. Najbolje bi, smatra Filipović, bilo da se formira državna komisija koja će ispitati sve slučajeve i potom doneti zakon koji bi omogućio da krivci budu procesuirani.
-Deca za koju tvrdimo da su nestala po pravilu nemaju ni ime ni prezime. Kako onda mogu da dobiju matični broj? Kako je moguće da su umrla, a da nikada nisu stigla do groblja? Ili su sahranjena pod imenom koje nisu imala? – zapitao je Filipović.
On je postavio pitanje i kako je moguće da roditelji identifikuju bebu koju nikada nisu videli.
- Oni igraju na emotivni šok roditelja, jer tek kada on prođe i odete na groblje da vidite gde vam je dete sahranjeno, shavatate da ga nema. Shvatite da ste bili žrva organizovane prevara. Dešavalo se i da bude sahranjeno sa imenom, koje mu niste dali – naveo je Filipović.
Kako je dodao, uvek je primenjivan isti šablon.
Tipovane su porodilje, ništa nije bilo slučajno, sve se radilo planski…dete se prebacuje u drugu bolnicu, uvek se razdvajaju majka i dete…Da li je potreban veći dokaz od toga da dete nije stiglo na groblje? Naš cilj je da saznamo istinu", istakao je Filipović.
Prema njegovim rečima, prvi slučaj nestanka je zabeležen 1959. godine, a ta pojava je bila masovna osamdesetih godina.
Foto: Printscreen
Filipović je podsetio na aferu “66 beba u zamrzivacima” iz 2009. godine, te ponovo postavio pitanje zbog čega su te bebe bile u zamrzivačima, te kako bi roditelji mogli da prepoznaju dete koje su videli jednom ili nikada.
Pročitajte još: Odlični uslovi, a ne treba vam ni fakultet: PLATA VEĆA OD PROSEČNE - ovo je sve traženiji posao u Srbiji!
Katarina Ivanović iz Astre kaže da borba roditelja traje godina, a da se ta organizacija uključila 2013. godine kako bi stvorila izvestan pritisak na javnost i pomogla roditeljima da dođu do istine, ali izbog toga što je prepoznala da se iza toga možda krije neki vid trgovine ljudima zarad usvojenja.
- Primili smo 180 zahteva roditelja koji sumnjaju da im je dete nestalo . Posao države je da pomogne roditeljima da dođu do istine – navela je Ivanović ocenivši da zakon o nestalim bebama neće doprineti rešavanju pojedinačnih slučajeva, već će celu situaciju dodatno zamagliti.
Ivanović je ukazala da se u prijavljenim slučajevima prepoznaje određena podudarnost – to su mlade majke, blizanačke trudnoće, u kojima jedno dete umire nakon porođaja, iste bolnice i isti doktori koji su radili kada je dete nestalo, bolnice su ili bile poplavljene ili je arhiva izgorela, pa nije moguće doći do dokumentacije.
