Na društvenim mrežama o vakcinama svakodnevno možemo pročitati različita "mišljenja" uglavnom zasnovana na nepouzdanim informacijama. Ipak, kako je najveći broj građana u našoj zemlji primio "Sinofarm" vakcinu, ona se našla na udaru kritika, i to potpuno neosnovano.

Prva zabluda: Vakcina ne štiti

Sve vakcine koje su dostupne u našoj zemlji imaju isti cilj, a to je pokretanje imunog odgovora na virus korona. Razlika između vakcine koja je napravljena klasičnom metodom (Sinofarm) i onih koje su stvorene modernijom tehnologijom je što ona daje kasniju zaštitu, jer je potrebno vreme za stvaranje imuniteta, i to najmanje tri nedelje posle druge doze.

Infektolog prof.dr Žarko Ranković objašnjava zašto je ova zabluda neosnovana.

Sinofarm je prva vakcina koja je registrovana u Republici Srbiji od strane Agencije za lekove, ako se ne varam to je bilo sredinom januara, a od SZO je stiglo odobrenje u maju. To je vakcina koja je napravljena standardnom metodom, onom najpoznatijom metodom, od inaktivisanog, umrtvljenog virusa. I virusna vakcina protiv gripa napravljena je po istoj metodologiji kao i kineska vakcina. Dakle, ova vakcina je pravljena tako da je od većeg broja bolesnika uzet uzorak virusa, a u pitanju su različiti tipovi virusa kovid-19, što joj danas daje prednost kada su u pitanju mutacije - objašnjava profesor Ranković.

Druga zabluda: "zašećerena vodica"

Još jedna zabluda koja prati Siofarmovu vakcinu jeste da ona navodno ne stvara antitela. "Zašećerena vodica", kako posprdno kažu. Ima primera pojedinih ljudi koji su posle vakcinacije ovim cepivom radili test na antitela i dobili ne tako slavne rezultate. Razlozi za to su različiti, a neki od njih je upravo taj da ova vakcina antitela stvara tek posle određenog perioda posle druge doze.

- Ova vakcina stvara odličan imunitet, ali se on u punom obimu razvija nešto kasnije. Kažu da tek negde 40 do 50 dana od druge doze. Dešavalo se da ljudi posle prve doze odmah ostave maske, ne drže distancu, a onda se inficiraju, pa kažu ne štiti vakcina. Ima onih koji nisu sačekali određeni period pa su požurili sa proverom antitela, a moram da napomenem da ima dešavanja u ćelijskom odgovoru koja ne mogu da se izmere, pa se stvara zabluda da neko nije zaštićen. Logično je da osobe koje su starijeg životnog doba imaju nešto slabiji imunitet i slabiji imuni odgovor, i kod njih dođe do stvaranja manje antitela nego kod mladih i zdravih ljudi. Ali generalno, ova vakcina, kao i svaka druga, štiti - objašnjava profesor Ranković.

Treća zabluda: čim je imamo toliko, mora da ne valja

Da nemamo vakcine, postavljalo bi se pitanje zašto ih nemamo, kada ih imamo na raspolaganju postavlja se pitanje kako ih imamo.

- Ne vidim nijedan razlog za negativan komentar kada je ova vakcina u pitanju. Sa aspekta nauke i dosadašnjih iskustava, u pitanju je dobra vakcina, zasnovana na tradicionalnoj tehnologiji. Prema dosadašnjim podacima koje sam video pre nekoliko meseci, pored Kine sa velikim brojem stanovnika ova vakcina se primenjuje u još 45 zemalja. Prema tome, nijedan razlog ne postoji da se stvara negativna kampanja i nepoverenje prema efikasnosti te vakcine - objašnjava infektolog prof. dr Žarko Ranković.

Svaka vakcina može imati neželjena dejstva. Naravno, svačiji organizam reaguje drugačije i zato je važno javiti se svom lekaru kako biste se konsultovali o vakcinaciji. Što se tiče Sinofarmove vakcine, kod nje su zabeležene minimalne neželjene reakcije: bol u ruci, otok, pospanost, malaksalost... koji traju maksimalno dva dana.

Nijedan lek, a samim tim i nijedna vakcina, ne može da dođe na teritoriju Republike Srbije, a da nije prošla kroz Agenciju za lekove. Ono što oni rade je više nego ozbiljno, zasnovano na rigoroznim naučnim metodama, i tek kad sve to prođe onda se dobija saglasnost za upotrebu. Moramo imati poverenja u te ljude koji decenijama obavljaju taj posao i ne trebamo uvažavati mišljenja ljudi koji nisu u struci. Imunolozi, infektolozi, virusolozi, epidemimiolozi… to su ljudi koji vam mogu dati prave odgovore - kaže profesor Ranković.

Tržni centri kao medicinske ustanove

Revakcinacija je svakako obavezna, jer vakcine protiv kovida 19 ne daju trajni imunitet, već se stanovništvo vakciniše prema potrebi. Prema dosadašnjem mišljenju, treću dozu će dobiti oni koji su rizične grupe, jer se kod tih ljudi generalno javlja slab imunitet koji daje slabiji odgovor, pa će im buster doza dati bolju zaštitu. Bilo je i najava da ćemo, dok traje pandemija korona virusa, morati da se vakcinišemo najverovatnije svake godine.

Zaključak

Nije tajna da su vakcine proizvedene tradicionalnom tehnologijom nešto manje efikasne od najmodernijih mRNK vakcina. Ali to ne znači da su neefikasne, naprotiv. Pokazale su odlične rezultate u prevenciji najtežih slučaja kod pacijenata zaraženih koronavirusom. Pritom, imaju mnogo mani procenat neželjenih reakcija prilikom vakcinacije, što se i očekuje od proverene tehnologije koja je toliko dugo u upotrebi.