Margit Savović je devedesetih svojom pojavom odudarala od uštogljenih jednobojnih sakoa i kravata i smatrala se za osveženje ne političkoj sceni, a, tokom ministarskih dana našla se u nekoliko neuobičajenih situacija. Ona je za Kurir ispričala o događajima koje pamti iz doba dok je još bila ministarka za ljudska i manjinska prava.
- Na sednice vlade sam dolazila kolima iz Subotice. Tada još nije bilo autoputa do Beograda, pa smo išli preko Fruške gore, starim putem. Bila je zima, zaleđen put, i naš auto sklizne u jarak. Tada nije bilo mobilnih telefona, morali smo da čekamo pomoć. Prolazilo je vreme, već je bilo 11 sati, a ja sam imala zakazanu konferenciju za štampu u 12. Kako pomoć nije stizala, stala sam na put, podigla palac i otišla stopom u Beograd i - stigla na vreme - kaže Margit.
Ovo se, naravno, brzo pročulo. Kada je do vozača na Fruškoj gori stigla pomoć u pratnji policije, pitali su ga: "Gde ti je ministar?!". On se okretao oko sebe i zbunjeno rekao da ne zna. Izgrdili su ga, kako kaže Margit, pošteno.
- I ja sam od premijera Radoja Kontića dobila svoje. Nakon toga, na početku svake sednice pitao je: "Da li je Margit tu? Dobro, onda možemo da počnemo".
