Prema statistici, Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, dok broj obolelih raste svake godine. Međutim, nadamo se da će se ova poražavajuća statistika promeniti, pre svega prevencijom, kao i ranim otkrivanjem i lečenjem većeg broja pacijenata na imunološkim i ciljanim terapijama.

Nakon višegodišnje borbe udruženja pacijenata i lekara, nadležni su prepoznali problem i prioritizovali lečenje raka pluća. Od prošle godine u Srbiji je omogućeno lečenje pacijenata savremenim terapijama, kupljeni su nedostajući brohnoskopi, a u najskorije vreme, po prvi put Klinika za pulmologiju UKC Srbije, dobiće najmoderniji CT aparat koji će značajno ubrzati ranu i kontrolnu dijagnostiku obolelih. Svi dosadašnji napori daju nam nadu da o karcinomu pluća sve više možemo govoriti kao o hroničnoj, a ne smrtonosnoj bolesti.

Prof. dr Violeta Mihailović Vučinić ističe je da je Klinika za pulmologiju UKC Srbije vodeća ustanova za lečenje raka pluća u Srbiji sa više od 4.000 pacijenata godišnje.

- Svaki četvrti pacijent koji uđe u Kliniku ima karcinom pluća. Međutim, zbog epidemije korona virusa, veliki broj novih pacijenata je kasno dijagnostikovan, čime su smanjene mogućnosti za dobre prognoze izlečenja. Kako je većina zdravstvenih (kadrovskih i dijagnostičkih) kapaciteta bila fokusirana na lečenje kovid pacijenata, imali smo mnogo neotkrivenih, odnosno kasno otkrivenih pacijenata sa rakom pluća. Međutim, apeli struke i udruženja pacijenata, urodili su plodom, nadležni su prepoznali problem i nabavili najsavremeniji CT aparat koji će se prevashodno koristiti za dijagnostiku raka pluća. Mogu da kažem da će po prvi put od osnivanja, Klinika za pulmologiju dobiti svoj CT aparat, koji će doprineti znatno bržoj dijagnostici pacijenata. U pitanju je najmoderniji 128 slajsni skener, pri kraju su neophodni građevinski radovi u delu zgrade potrebni za instalaciju skenera i očekujemo da će za dve sedmice aparat biti spreman za prijem prvih pacijenata.

Olja Ćorović iz Udruženja “Punim Plućima”, ne krije zadovoljstvo zbog nabavke novog CT aparata.

- U poslednjih godinu i po dana, gotovo za četvrtinu je manje novootkrivenih pacijenata sa rakom pluća. To je 1.500 ljudi, građana Srbije. Na žalost ti pacijenti nisu nestali, već se javljaju sa velikim zakašnjenjem kada su im iscrpljene gotovo sve mogućnosti lečenja. Novi CT aparat na Klinici će omogućiti znatno bržu dijagnostiku, jer je vreme otkrivanja u lečenju raka pluća najvažnije. Rani pregled i dijagnostika spašavaju život i zato pozivam sve da se ukoliko osete simptome odmah jave lekaru, jer rak pluća neće nestati i od njega se ne možemo distancirati, što je i slogan naše kampanje u 2021. godini “Sa njim nema distance”. Pored toga, kao udruženje, sprovodimo i aktivnosti sa nadležnim zdravstvenim institucijama, kako bi se što većem broju pacijenata omogućile imunološke i ciljane terapije sa ciljem da svaki pacijent odmah po uspostavljanju dijagnoze dobije neophodnu terapiju – napominje Ćorović.

Dobar primer da se sa rakom pluća može voditi kvalitetan život je i članica udruženja “Punim Plućima” Đurđina Jovanović, koja je već više od jedne godine na imunoterapiji.

- Rak pluća mi je dijagnostikovan u januaru 2020. godine. Uradila sam skener grudnog koša, zahvaljujući kojem dolazim do užasnog saznanja da imam kancer pluća koji je metastazirao na jetri i pleuri. U prvom momentu lavina snažnih osećanja obrušila se na moju glavu, jer takvo saznanje vam bukvalno promeni dalji tok života. Na konzilijumu je doneta odluka da ću primati imunoterapije. Za mene to u tom trenutku nije imalo nikakvog značaja, jer o dejstvu tih terapija nisam imala nikakva saznanja. Čekajući terapije, moje zdravstveno stanje bivalo je sve gore. Bila sam 17 kilograma mršavija, otežano sam disala zbog pleuralnog izliva, jedva sam hodala. Bolovi su bili toliko jaki da sam u nekim trenucima jaukala. Intezitet tih bolova može razumeti samo onaj ko ih je doživeo. Molila sam Boga da mi pomogne. Želela sam smrt, jer mi se činilo da je to jedino rešenje. Tih mojih užasnih dana neprestano me je pratio zabrinuti pogled moje kćerke. Njena ogromna želja da ja živim, bila mi je podsticaj da ustajem iz kreveta, da jedem u pauzama od povraćanja, da pokušavam da hodam... Mislila sam da mi priča bajke o imunoterapijama. Ponekada je nisam ni razumevala šta mi priča. A onda je jednog popodneva zazvonio telefon. To je bio poziv glavne sestre za moj prvi odlazak na terapije. Nakon odluke Republičkog fonda za zdrvstveno osiguranje bila sam među prvim pacijentima koji mogu primati terapije o trošku države. Nisam ni slutila da ću se osećati bolje posle primanja samo prve terapije. To mi je dalo nadu da ću živeti duže nego što sam mislila. Terapije primam nešto malo duže od godinu dana, redovno, na svaki 21 dan. One nisu samo eliminisale bolove, nego su značajno promenile moje zdravstveno stanje, vratile su mi osmeh na licu, omogućile mi da živim jedan kvalitetan život. Zato mi, molim vas, nemojte zamerati što uvek osećam potrebu da se zahvalim naučnicima koji su izumeli imunoterapiju. Zahvaljujući njima, ja živim. I ne samo ja, nego još mnogo drugih pacijenata koji je primaju. Nadam se da će njihov izum biti temelj još inovativnijih terapija kojima će se ova užasna bolest lečiti – zaključuje Đurđina Jovanović.

Autor: