Sve više 20-godišnjaka koji su preležali kovid-19 traži pomoć kardiologa zbog povišenog pritiska, da bi se ustanovilo da su tokom zaraze imali upalu srčanog mišića ili maramicu.
Od “novih” kardioloških pacijenata koji dožive infarkt miokarda, 60 odsto njih je bilo prethodno žrtva infekcije koronom.
Iskustva sa mladim pacijentima sa valjevske kardiologije, koja izvesno važe za sva područja Srbije, prenosi dr Dušan Ružićić, specijalista interne medicine i jedan od vodećih mladih domaćih stručnjaka, najmlađi doktor nauka u istoriji bolnice u Valjevu.
Kada je reč o pacijentima koji sve više traže pomoć kardiologa, a pre kovida nisu imali kardioloških i kardiovaskularnih problema, dr Ružičić navodi da se radi o nemalom broju devojaka i mladića u 20-tim godinama, koji su bili bez klasičnih faktora rizika.
- Oni se vrlo često javljaju sa postkovid hipertenzijama, odnosno povišenim krvnim pritiskom drugog i trećeg stepena, koji neretko već odmah zahteva medikamentni tretman. Kod nekih pacijenata koji su preležali kovid, ustanovljeno je da su tokom korona procesa imali zapaljenje srčane maramice ili srčanog mišića, te da imaju problema u smislu umora, zamaranja, malaksalosti, gušenja, nedostatka daha, probadanja u grudima – priča on.
Kako kaže, tu je i sve više pacijenata sa bolestima perifernih krvnih sudova, kod kojih postoje tromboze vena donjih ekstremiteta, a takvi slučajevi zahtevaju još pregled vaskularnog hirurga i dopler, kako bi se prevenirale tromboembolijske komplikacije.
Foto: Tanjug/Zoran Žestić
- Ono što su pokazele studije i obdukcioni nalazi, tamo gde su se radili, jeste da korona izaziva mikrotromboze in situ. To su sitna zapušenja malih finih krvnih sudova, koja recimo u plućima mogu da budu posledica zamora i kratkog daha. Sa druge strane, korona daje jedno protrombotsko stanje, kao svaka infekcija sa povećnim rizikom za stvaranje trombova. Ne mogu striktno da kažem da li je kod svih pomenutih vrsta pacijenata njihovo stanje posledica Kovida ili ne, ali je sigurno da je doprinela kod onih pacijenata koji su imali sklonost ka toj bolesti, a koja se u normalnim uslovima ne bi razvila – zaključuje dr Ružičić.
Za razliku od mlađe populacije, kod starijih pacijenata, koji su već imali neki kardiovaskularni problem, sada se evidentira pogoršanje osnovne bolesti, tako da u poređenju sa prekovid erom njihovo lečenje neretko zahteva hospitalni tretman. Što se tiče pacijenata koji u angiosalu bolnice stižu sa akutnim infarktom miokarda, čak oko 60 odsto njih u anamnezi navodi da je prebolelo Kovid infekciju.
- Da li je korona virus bio dodatni okidač, ili ti pacijenti zbog Kovid infekcije nisu obratili pažnju na standardne faktore rizika infarkta, trebalo bi nam još veći uzorak da bismo mogli to da definišemo. Međutim, ono što je izvesno jeste da je sada sama težina kliničke slike bolesnika dosta teža i retko se pojavljuju “lakši” pacijenti – upozorava dr Ružičić, koji je i sam u novembru preboleo korona virus.
Savet onima koji su preležali kovid jeste “da osluškuju svoje telo”. Izražen zamor, nedostatak vazduha, gušenje pri fizičkom naporu, osećaj uzlupanosti ili nepravilnog rada srca, bol u grudima koji se pojačava na udah, pri promeni položaja tela ili kašlju, pojava otoka na nogama i nemogućnost ležanja na ravnom – sve su alarmi koji zahtevaju hitnu posetu kardiologu.
