U Mongoliji krcate bolnice. Na Sejšelima prijavljuju preko 100 novih slučajeva obolelih od kovida dnevno, a u Čileu je tek ove nedelje ukinut nacionalni karantin, iako i dalje beleže hiljade novozaraženih.
Ono što povezuje ove zemlje je što su sve potpuno vakcinisale preko 50 odsto svoje populacije, uglavnom kineskim vakcinama, što je otvorilo pitanje njihove efikasnosti. Međutim, stručnjaci se slažu da nijedna vakcina ne pruža 100 procentnu zaštitu i da kineske vakcine "rade i sigurno spasavaju mnogo života".
Dok su zapadne nacije čuvale rezerve za svoje stanovnike, Kina je slala vakcine u inostranstvo. U junu je Ministarstvo spoljnih poslova objavilo da je Kina isporučila preko 350 miliona doza vakcina u više od 80 država sveta. U vreme povišenih tenzija između azijske sile i zapadnih zemalja, ovo je umanjilo sliku o adekvatnom odgovoru demokratija, međutim sada pitanja oko efikasnosti “Sinofarma” ili “Sinovaka” prete da ugroze meku pobedu Pekinga, koji odbacuje takve kritike.
Foto: Tanjug/Sava Radovanović
Nijedna vakcina ne štiti 100%
Stručnjaci kažu da iako kineske vakcine možda nisu efikasne kao neke druge, one nisu nedelotvorne. Nijedna vakcina ne pruža 100 procentnu zaštitu od kovida, pa se mogu očekivati takozvane probojne infekcije, kad se osoba koja je vakcinisana zarazi bolešću protiv koje je imunizovana.
Ključni metod za merenje uspeha je prevencija smrti i hospitalizacije, a ne nula kovid slučajeva, ističu stručnjaci.
Kina ima dve vakcine koje je odobrila Svetska zdravstvena organizacija, “Sinofarm” i “Sinovak”. Obe koriste neaktivne viruse da izazovu imuni odgovor organizama, što je ispitan i testiran metod vakcina.
Za razliku od njih, “Fajzer/Bajontekova” i “Modernina” vakcina koriste noviju, iRNK tehnologiju, koja uči ćelije kako da naprave deo šiljatog proteina korona virusa koji izaziva imuni odgovor.
Efikasnost
Za sada su ispitivanja pokazala da “Sinofarm” i “Sinovak” imaju nižu efikasnost protiv kovida od iRNK vakcina. “Sinovak” je na ispitivanjima u Brazilu imao efikasnost oko 50 odsto protiv simptomatskog kovida, a 100 odsto efikasnost protiv razvijanja teškog oboljenja, prema podacima predatim SZO. “Sinfarmova” efikasnost u oba slučaja je procenjena na 79 odsto.
“Fajzer” i “Moderna” su preko 90 odsto efikasni protiv simptomatskog kovida, navodi CNN. Globalne studije su pokazale da je vakcina “Džonson i Džonson” efikasna 66 odsto protiv umerenog do teškog oboljenja, 85 odsto protiv teškog a 100 odsto u sprečavanju smrti. CNN napominje da su se ova ispitivanja odigrala u različitio vreme i na mestima na kojima cirkulišu različiti sojevi.
Ipak, stručnjaci kažu da su epidemije na mestima koja su koristila kineske vakcine većinski u skladu sa onim što bi očekivali od ovakvih stopa efikasnosti.
- Ako želimo da smanjimo broj teških slučajeva i smrti, “Sinofarm” i “Sinovak” mogu pomoći – ističe Đin Dong Jan, profesor Univerziteta Hong Kong.
- Mislim da (kineske) vakcine sigurno rade i sigurno spasavaju mnogo života – rekao je Đinov kolega sa istog univerziteta Ben Kouling.
Šta se dešava u Čileu i Mongoliji?
Čile svakog dana prijavljuje hiljade novoobolelih. Tamo je potpuno vakcinisano 55 odsto populacije, a skoro 80 odsto “Sinovakom”. Ministarstvo zdravlja Čilea tvrdi da 73 odsto slučajeva na intenzivnoj nezi od 17-23. juna nije bilo potpuno vakcinisano.
Foto: Beta/Saša Đorđević
Slično je na Sejšelima, gde su skoro svi kritični i teški slučajevi zabeleženi kod onih koji nisu potpuno vakcinisani. Arhipelag koristi “Sinofarm” kod odraslih ispod 60 godina, dok stariji dobijaju “kovišild”, vakcinu “AstraZeneke” napravljenu u Indiji koja ima sličnu stopu efikasnosti od 76 odsto protiv simptomatskog kovida, a 100 odstotnu protiv teškog i kritičnog oboljenja. Tamošnje Ministarstvo zdravlja tvrdi da je od 63 umrlih prošlog meseca troje primilo obe doze vakcine, a svi su bili starosti između 51-80 godina.
Mongolija je potpuno vakcinisala 53 odsto populacije od tri miliona, a 80 odsto je dobilo “Sinofarm”. Petina zaraženih je potpuno vakcinisana, ali 96 odsto umrlih bili su ili nevakcinisani ili vakcinisani jednom dozom.
- Sve dostupne vakcine smanjuju rizik od teškog oboljenja – ističu iz Ministarstva zdravlja.
S obzirom na kratke globalne zalihe vakcina, mnoge zemlje u razvoju nemaju mnogo opcija. Mongolija je preko Kovaksa dobila više od 112.000 vakcina “Astrazeneka” i 126.000 “Fajzera”, ali je isporuka odložena zbog problema s epidemijom u Indiji i proizvodnji.
Zašto umiru vakcinisani?
Neki ljudi koji su dobili “Sinovak” ili “Sinofarm” i dalje umiru od kovida. Takve probojne infekcije moguće su uz bilo koju vakcinu, ističu stručnjaci.
U Indoneziji, za koju je Crveni krst ove nedelje upozorio da je “na ivici katastrofe”, najmanje 88 lekara je umrlo od kovida od februara do 26. juna. Najmanje 20 njih je bilo potpuno vakcinisano “Sinovakom”, 35 nije bilo vakcinisano, dok se 33 smrti još ispituju.
Samo u maju i junu kovidom je u Indoneziji zaraženo oko 1.600 lekara, iako nije poznato koliko je bilo vakcinisanih među njima. Dr Adib Humaidi, šef tima Indonezijskog medicinskog udruženja, rekao je da lekari umiru jer su u jedinstvenim okolnostima – moraju da rade dugo uz malo odmora jer su bolnice pune pacijenata.
- Na osnovu naših podataka smrti medicinskih radnika nemaju veze sa “Sinovakovim” vakcinama. Najvažnija stvar je uzimanje vakcine protiv kovida i ljudi treba da slede zdravstvene protokole – rekao je.
Zarazniji sojevi
Dr Hermavan Sapustra iz Udruženja stručnjaka za javno zdravlje Indonezije kaže da su zarazniji sojevi korona virusa možda umanjili efikasnost vakcina.
CNN ukazuje da pitanje vakcinisanih koji umiru od kovida nije rezervisano za kineske vakcine. Javno zdravlje Engleske je u junu otkrilo da je od 117 ljudi koji su umrli 28 dana nakon pozitivnog testa na delta soj, 50 je primilo obe doze vakcine. Ali takve smrti su retke. Ukupno je bilo 92.019 slučajeva zaraze delta sojem, od čega je bilo 58 odsto nevakcinisanih.
Britanija koristi “Moderninu”, “Fajzerovu” i “Astrazenekinu” vakcinu. Statističari Dejvid Špigelhalter i Entoni Masters rekli su “Gardijanu” da se neke smrti mogu očekivati od dobrih, ali nesavršenih vakcina.
Takođe, treba paziti i na prethodna medicinska stanja kod težih slučajeva oboljenja. Neki vakcinisani koji su hospitalizovani s kovidom možda su ugroženog imuniteta, što znači da njihovo telo ne može da proizvede snažan imuni odgovor.
Šta je merilo uspeha vakcine?
Deluje da su “Fajzer” i “Moderna” efikasnije od “Sinovaka” i “Sinofarma” u ograničavanju transmisije, međutim da li su kineske vakcine neefikasne zavisi od merila uspeha.
Profesor Đin kaže da efikasnost kineskih vakcina možda nije dovoljno visoka da spreči cirkulisanje virusa u zajednici pa stoga dosezanje krda imuniteta ostaje van domašaja. To nosi i rizik od pojave sojeva otpornih na vakcine.
- Moguće je da će se odložiti kraj pandemije ili ćemo morati da radimo sa ovakvim bolestima poput gripa duži vremenski period. Kineske vakcine su dobre, ali nisu dovoljno dobre. Mi želimo da vakcine pomognu u okončanju pandemije i ako je to slučaj onda “Fajzer” i “Moderna” obavljaju bolji posao – ocenio je.
Đin je rekao da su proizvođači “Sinofarma” i “Sinovaka” u obavezi da poboljšaju svoje vakcine, što bi moglo samo da bude stvar povećanja doze ili dodavanja treće. Postoje i naznake da se Kina neće u budućnosti u potpunosti oslanjati na domaće vakcine.
Šangajska kompanija “Fosun farma” najavila je da će sarađivati sa “Bajontekom” da proizvedu godišnje milijadu vakcina. “Fajzer” i “Moderna” možda će se uvesti u više zemalja sledeće godine, kad se povećaju proizvođački kapaciteti, ali trenutno ih nema dovoljno za to, ukazuje CNN.
- Ipak, kineske vakcine su bolje od ničeg – kaže Skot Rozenstajn, direktor globalnog zdravstvenog programa Evroazijske grupe.
- U mestima gde su one jedina opcija i dalje je najbolja odluka uzeti ih.
On je takođe zabrinut da će kritike na račun kineskih vakcina podstaknuti ljude da čekaju dok se ne pojave efikasnije.
- To znači da vakcinišete ljude sporije – ukazao je.
