- Kad sam čuo da je čak dvanaest mojih drugova upisalo Medicinski fakultet, u poslednjem trenutku sam prelomio, otišao na prijemni i razvalio. I tako sam postao doktor.

Igrao je rukomet, a kao omladinac bio je u juniorskoj reprezentaciji Jugoslavije. Da nije studirao, verovatno bi bio uspešan sportista.

– Ne možete se baviti sportom ako ste se odlučili za studiranje i nauku, ipak je to mnogo teško. Posebno medicina kao nauka, koja to jednostavno ne dozvoljava. Za moje interesovanje za epidemiologiju zaslužan je moj stari profesor dr Mladen Simić. Svima pričam da je to onaj čovek iz filma "Variola vera" koji je prvi povikao "Ljudi, to je variola vera”. Eto, on je primer kako dete iz seljačke porodice može da odraste u uspešnog čoveka - objašnjava Tiodorović.

Kaže da je ponosan na sebe zbog svega što je postigao u životu, a posebno na sina i ćerku, koji su ga prevazišli.

- Svakom roditelju je cilj da ga deca prevaziđu. Ponosan sam na ćerku Jelicu, ona je generalni sekretar Udruženja dermatovenerologa Srbije i nacionalni koordinator u akciji prevencije melanoma. Bilo je pitanje da li će otići u inostranstvo, pošto je dobila izvanrednu poslovnu ponudu iz Beča. Međutim, rekao sam joj: „Ako budeš rešila da ideš, idi, ali tvoj sin Mihailo ostaje kod mene”. Ona me pogledala u čudu, ja kažem da će ovde završiti osnovnu i srednju školu, a kada bude vreme za fakultet, može da razmišlja da ga vodi sa sobom. Ipak, odustala je i ostala u našoj lepoj zemlji. Mnogo mi je drago zbog toga – sa oduševljenjem priča dr Tiodorović, dodajući da je sin Nikola shvatio da ne moraju svi u porodici da budu lekari, te se okrenuo ekonomiji.

Autor: