Karpenter, naime, smatra da je to najnoviji zabrinjavajući događaj koji bi mogao da dovede do preokreta u trenutku kada su američke vlasti i mediji usredsređeni na ograničen broj tema u spoljnoj politici.

On je za portal Nešenel interest ocenio da se upravo takva situacija, kako kaže, odvija trenutno na Balkanu, u regionu koji je 90-tih bio prioritet spoljne politike zapadnih država, ali ga je Zapad poslednjih godina skoro potpuno zanemario.

Dok su američki političari opsednuti Bliskim istokom, Severnom Korejom i baš svakim detaljem veze Trumpa i Rusije, napetosti na Balkanu sve su veće i prete da dostignu tačku ključanja, tvrdi Karpenter.

Kako objašnjava, poslednji zabrinjavajući događaj je pobeda ekstremnih frakcija, takozvane "ratne koalicije" na izborima u Kosovu čije su vođe predsednik Hašim Tači, lider Demokratske stranke Kosova i Ramuš Haradinaj, vođa zloglasne Oslobodilačke vojske Kosova koji će verovatno postati premijer.

KRSTIĆ I PARIVODIĆ ZA PINK: Karakter Ane Brnanić može doprineti početku dijaloga o važnim pitanjima

Istražitelji EU i UN, kako podsećaju, optužuju obojicu za brojne ratne zločine tokom rata na Kosovu.

Tačijev pokret zauzeo je beskompromisni neprijateljski stav prema srpskoj manjini na severu Kosova. Radikali su sprečili i dogovor o granici sa Crnom Gorom te svojataju velike teritorije u toj državi, Srbiji i Makedoniji.

Mnogi od njih, kako se navodi, žele da se Kosovo spoji s Albanijom te uspostavi "Velika Albanija".

Susedne države sve su više uznemirene porastom militantnih grupa na Kosovu i u Albaniji. Početkom godine i srpska vlada je reagujući na izjavu albanskog premijera Edija Rame upozorila da bi svaki pokušaj Albanije da pripoji Kosovo mogao dovesti do rata.

Napetosti između Kosova i Srbije porasle su u poslednjih nekoliko meseci i kosovske vlasti neprestano ometaju trgovinu između Srba na severu i same Srbije, piše Karpenter.

Napetost je porasla u tolikoj meri da je američki senator Džon Mekejn, koji je dugo podržavao nezavisnost Kosova, molio vlasti u Prištini da uspostave dijalog sa srpskom vladom jer je to "jedini način za budući napredak".

SAD i NATO saveznici neprekidno su, ponekad i slepo podržavali politiku lidera Albanije i Kosova, a najistaknutiji primer bila je, kaže Karpenter, vojna intervencija 1999. za odvajanje Kosova od Srbije.

Dačić-Gasparič: Odnosi Srbije i Slovenije na visokom nivou

NATO je takođe potom pasivno posmatrao etničko čišćenje Srba i ostalih manjina od strane kosovskih Albanaca, a zapadne vlade takođe su dopustile uništavanje istorijskih hrišćanih svetilišta.

Takođe se navodi da su Vašington i druge zapadne zemlje vršile pritisak na makedonsku vladu da učini više političkih ustupaka prema albanskoj manjini u Makedoniji.

Američka vojna intervencija, kao i politička i diplomatska podrška za nezavisnost Kosova bila je pogrešna zbog brojnih razloga, zaključuje Karpenter.

Ako su SAD smatrale da će ovakvo delovanje dovesti do mira i stabilnosti na Balkanu, ta očekivanja su se pokazala kao strašno pogrešna, ističe američki stručnjak.

Težnja ka stvaranju Velike Albanije, kako dodaje, dobija nov zamah i ta agenda stvara ogromne probleme u susednim državama.

Ako na Balkanu ponovo izbije konflikt, što je sada ozbiljna mogućnost, SAD ne smeju da padnu u iskušenje da se dalje mešaju.

Vašington naročito ne sme da ponovi ludost iz svojih prethodnih politika i podrži frakciju koja izaziva najveće probleme, zaključuje Karpenter.