Prof. dr Dragan Đuričin, profesor na Ekonomskom fakultetu, član Predsedništva SES i jedan od panelista Kopaonik biznis foruma objasnio je da ovo znači više stvari istovremeno.

- Mnogi smatraju da je ekonomija nauka o kontekstu u kojem će svi ljudi i svi učesnici ekonomskog života biti u prilici da ispoljavaju svoje namere na najefikasniji mogući način. Naš kontekst sada se popravlja, bez obzira na nešto što se u ekonomiji zove „efekat crnog labuda“, a to je kada jedna malo verovatna pojava, kao što je pandemija, utiče toliko snažno na ekonomiju, skoro je zamrzavajući – kaže profesor Đuričin za TV Vesti.

Fizičko distanciranje, lokdaun, ali i šok na stranji tražnje i šok na strani ponude, sve ovo imali smo u pandemiji, a proizvodnje i potrošnje nije bilo, ističe profesor.

- Svaka kriza ubrzava dugogodišnje trendove, naročito ubrzava potrebu za promenom ako su trendovi negativni. U tom smislu, svaka kriza, kao što je pošast, i prilika je za uspostavljanje novog poretka, odnosno resetovanje sistema – kaže profesor Đuričin.

Kako objašnjava, rešenja četvrte industrijske revolucije su rešenja koja dovode do uvođenja tzv. inteligentnih sistema proizvodnje i pružanja usluga, a to znači i integraciju softvera i hardvera u celom lancu snabdevanja.

- Rešenja veštačke inteligencije su primenjena u medicini, a u bliskoj budućnosti i za različite lekove za sistemske bolesti. Prema tome, imamo jako plodnu tehnologiju u ruci, pitanje je da li su ljudi dovoljno agilni da je primene – kaže Đuričin.

Pratite "TV Vesti" i na društvenim mrežama: Instagram i Youtube!