Marina i Strahinja navode da ni u najluđim snovima nisu zamišljali da će se umesto treće osobe, kako to obično biva, između njih isprečiti smrtonosna zaraza, pa se nadaju da će uskoro, budući da se epidemiološka situacija popravlja, i oni stati na ludi kamen.

Strahinja me je zaprosio, na Vidovdan 2019. Planirali smo da svadba bude u maju sledeće godine, međutim, kad je korona stigla u Srbiju, bilo je neizvesno da li biti veselja – dodaje ova kozmetičarka pokazujući nam slike na telefonu na kojima je u venčanici.

Prema njihovim rečima, sve je bilo dogovoreno, samo su pozivnice na polici čekale da budu poslate.

U septembru 2019. godine počeli smo s pripremama. Naše porodice su se dogovorile o zajedničkim troškovima, mi smo odabrali prostor, dekoraciju, muziku, tortu na pet spratova, odelo, cipele za nju i mene i, naravno, venčanicu, zbog koje Marina i dan-danas pati – objašnjava Strahinja.

San svake devojke je da obuče dugu belu venčanicu na najvažniji dan u životu, međutim, Marini se to nije ostvarilo, zbog čega se, kako tvrdi, razbolela.

Bila sam pod stresom nakon što smo prvi put pomerili termin za svadbu. Dlanovi su mi se često znojili, a kada bih razmišljala o venčanju, osulo bi mi se lice i vrat. Dobila sam i tahikardiju, koja me i sada muči – priznaje ona.