Jovanka Čolak Kirali, nećaka Jovanke Broz, koja je inače autorka knjige "Moja tetka Jovanka Broz i ja", ističe da su ljudi za vreme Josipa Broza Tita živeli opuštenije, dok nam je danas nametnut brži tempo života.

- Četrdeset jedna godina je dug period. Ja sam u to vreme bila u Hrvatskoj, sahrana Josipa Broza Tita je bila strahovita za nas Srbe, isto kao i hrvatski narod. Ja sam imala poseban status, ljudi su znali ko sam, i da potičem iz porodice koja je vezana za Tita. Imala sam i manjih neprijatnosti. Narod je za vreme Tita živeo lakše, ali danas je drugačije jer se vremena menjaju. Za vreme Tita smo imali usporeni hod života. Posle 2000. godine imamo ubrzan način života - rekla je Kirali.

Ona je potom prokomentarisala da je Tito znao da radi sa narodom i ljudima, dok je otkrila da je Jovanka bila žena čvrstog stava, gde je istakla da je uvek govorila da je živela za inat, da bi neprijateljima dokazala da je jača od njih.

- Neke segmente iz privatnog života je meni tetka ispričala. Volela je mnoge stvari da ispriča, jer je stalno govorila da su je ljudi ispitivali da li piše memoare. Jovanka je bila žena čvrstog stava, uvek je govorila da je živela za inat da bi neprijatelju dokazala da je jača od njih. I kada je trebala da uživa, bila je u najvećoj nemaštini. Tito je znao da živi raditi sa ženama, zato je bio dobar suprug, bio je dobar i nežan. Tvrdim da je on bio inteligentan čovek, iako nije imao fakultet - dodala je Kirali.

Damnjanović ističe da se neke stvari o vladavini Josipa Broza Tita tek danas saznaju, a da je pred istoričarima veliki zadatak. On napominje da je Tito bio vođa najvećeg pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, i da je svojim podvizima ostavio dubok trag.

- Tito nije privatna ličnost, iako je imao, kao i svaki čovek. Dugo je vladao, bio je neprikosnoven, ostavio je dubok trag. On je vođa najjačeg pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, isključujući onaj zapadni. To je bila revolucija, i to će trajno uticati na doživljaj Tita. neke domaće nacionalne snage su poražene, ali dobro, to je epoha. Tek sada mnogo toga isplivava, istoričari tek sada neke stvari vide. Nesporno je to, da je Titov uspeh posle raskida sa Staljinom, sa Moskvom i politika nesvrstavanja, idilična, on je postao centralna figura tu - rekao je Damnjanović.

Takođe, on ističe da pored Pašića, ni Tito nije bio veliki govornik, ali da to nije uticalo na njegovo vođenje Jugoslavije.

- Tito nije bio neki veliki govornik. Priče se pletu o velikim liderima. Mi imamo takav usud, najveći političari dvadesetog veka su Pašić i Tito, a bili su slabi govornici, imali su muku sa jezikom. Ni jednom ni drugom to nije smetalo, jer iako danas izgleda da retorska sposobnost utire put ka slavi, to definitivno nije nužno - komentarisao je Damnjanović.