Počast velikom umetniku je odata kroz njegovu omiljenu kompoziciju "Istoria de un amor", a emitovan je i odlomak Šobajićevog govora u kome kaže: "Ja sam Feniks i opet se vraćam, uvek sam početnik i uvek učim".

Istoričar umetnosti Nikola Kusovac rekao je da je Šobajić stvarao svoje životne priče u Parizu, gde su i njegove slike ostavile dubokog traga.

Otkrio je veliku tajnu umetnosti u svojim remek delima, u slikama je prisutan osećaj odustajanja od realnog - ocenio je istoričar umetnosti i dodao da je Šobajićev talenat bio u duhu ikonopisaca.

Kako je naveo, umetnik je imao toliku količinu energije da se ona mogla uvek opipati.

Toliko je isijavala ta umetnička, kreativna energija sa njegovih slika. Miloš je takvu energiju imao do poslednjeg trenutka - naveo je Kusovac opisujući Šobajića kao besmrtnog.

Direktor Beogradske filharmonije i pijanista Ivan Tasovac za Šobajićevu umetnost takođe kaže da je imala vulkansku energiju.

Umetnost Šobajića je osamdesetih godina ostavila snažan pečat u Evropi i svetu. Sa srpskom kulturom mnogi u svetu su se upoznavali upravo putem njegovih monumentalnih slika. Za sve nas koji smo živeli u inostranstvu daleko od svog doma, dela ovog umetnika darivali smo drugima ne bi li na najbolji način pokazivali odakle dolazimo - kazao je Tasovac i uporedio Šobajićeve slike sa snagom poslednje Betovenove sonate.