U UDESU SE ZADOBIO POVREDE KIČME OD KOJIH SE NIKO NIJE OPAVIO: Milan je sada suočen sa novim ZDRAVSTVENIM PROBLEMOM i potrebna mu je pomoć za operaciju

Milan tada nije posustao, nastavio je napred. Međutim, sreća nije bila na njegovoj strani i morao je da se uhvati u koštac sa novim zdravstvenim problemima.

- Stanje sa kičmom se naglo pogoršalo. Pojavile su se deformacije jer su mu izvađeni fikastori 2017. godine i sada loše i teško sedim. Na magnetnoj rezonanci pored deformiteta je utvrđeno da su mi se zbog prisustva stranog tela - šrafova u kičmenom stubu pojavili gnojenje i upala - navodi Šolaja.

Milan, koji godinama unazad osvaja medalje u posebnom sportu za ljude sa invaliditetom, i prkosi svim preprekama, očekuje nova operacija za koja košta između 500.000 i 800.000 dinara.

Milanu će to biti treća operacija za sedam godina u toku je akcija prikupljanja sredstava kako bi se ovom hrabrom čoveku i sportisti pomoglo da normalno nastavi život.

Ljudi dobre volje, koji su mogućnosti, mogu pomoći Milanu uplatom donacije na dinarski račun 340-87053231-30.

Brzina i vožnja bez pojasa mogli su da ga koštaju života

Radio sam kao vozač obezbeđenja u jednoj kompaniji, te godine 2014. održavao se Kup Srbije u Beogradu. Preko firme sam dobio nekoliko karata, koje sam odlučio da podelim prijateljima. Otišao sam da im odnesem karte, i u povratku kući žurio sam da stignem na posao. Pojas nisam vezao, brzinu nisam prilagodio putu i naišao sam na krivinu koja nije izgledala toliko opasno. U jednom trenutku, skrenuo sam pogled kako bih promenio pesmu na radiju, i odjednom sam se našao na suprotnoj strani puta. Auto je bio na krovu, a ja sam bio zarobljen u njemu - sećam se samo da noge nisam osećao

Operacija u Novom Sadu

Ljudi koji su ga našli u prevrnutim kolima pozvali su Hitnu pomoć i odmah he operisan u Novom Sadu. Rečeno mu je da je povredio kičmu, i da se od te povrede nikada niko ovde, ali i u svetu nije oporavio.

- Neko bi na mom mestu klonuo duhom, ali ja nisam! Posle boravka u bolnici otišao sam u banju na rehabilitaciju. U Slankamenu sam ostao dva meseca, a potom sam se na mesec dana vratio kući. Tokom tih mesec dana, mog boravka kući, vlasnik firme za koju sam radio platio mi je privatan rehabilitacioni centar u Beogradu, na čemu sam mu jako zahvalan - priseća se Milan.

Celog života voleo je sport, a Crvena Zvezda mu je omiljeni klub

Trinaest godina sam se bavio rukometom, sport obožavam. Svaki sport sa loptom, ja volim, U rehabilitacionom centru u Beogradu, doktor koji je radio, privatno se bavio sportom i našao mi je trenera. Počeo sam da treniram bacanje koplja, koje izdiskuje, veliki napor i konstantne treninge. Tokom treniranja, imao sam fiksatore u kični, koji su od prekomernog treniranja popucali, onda je usledila i druga operacija - objašnjava čovek.

Slučajni kamp je za Milana bio Džoker u rukavu

- Slučajno sam saznao i odlučio da odem na kamp, gde se ljudi bave ronjenjem. Od 2014. godine kada mi se dogodila nesreća, ja nisam ušao u bazen, more ili reku. Te 2017. godine, na kampu sam upoznao čoveka iz Slovenije Branka Ravnika, koji se bavi obukom ronjenja osoba sa invaliditetom. Počeli sma da treniramo ronjenje sa bocom, moj prvi rezultat je bio jedan minut i nekoliko sekundi - navodi Šolaja.

Kako je rekao, tada se u njemu stvorila velika želja da nastavim da se bavim ronjenjem, ali mi je bio problem što kamp traje svega nekoliko dana.

Tada sam odlučio da se vratim ponovo sledeće godine - što sam i uradio. Godinu dana kasnije 2018. prijavio sam se ponovo za kamp, a moj rezultat je bio malo veći od prošle godine. Tada sam video da je to sport za mene, i uz veliku pomoć Branka, nastavio sam da se njime bavim, trenirao sam svakodnevno - priča Šolaja.

Štipaljka za veš kao glavni rekvizit

Početkom januara 2019. godine dobio je poziv da učestvuje na prvom Evropskom takmičenju ronjenja osoba sa invaliditetom u Sloveniji.

Nisam imao nikakvu opremu, vežbao sam u krevetu. Rukom zapušim nos i koliko izdržim, ja nisam znao da za to postoji štipaljka, kada sam saznao ja sam uzeo štipaljku za veš i nju stavljao na nos. Crvena koža, iritacije i ožiljci bili su mi nebitni, ja sam imao cilj. Rekord koji sam napravio u svom krevetu bio je tri i po minuta - ponosan je Šolaja.

Rekord od tri i po minuta, bio je najbolji u svetu.

- Kada je takmičenje počelo, bio sam u bazenu i mislio sam da sam ostvario rezultat isti kao i kod kuće, ali nije bilo takao. Izronio sam, jedino što sam čuo bili su aplauzi i zvižduci podrške, svi su bili oduševljeni, a ja sam oborio i svoj rekor - ostao sam pod vodom četiri minuta i trideset tri sekunde, tada sam osvojio prvo mesto - naveo je Milan.

Iste godine 2019. u avgstu mesecu, bio sam učesnik Svetskog prvenstva u Krimu, gde sam postigao rezultat od neverovatnih pet minuta, i petnaest sekundi gde sam osvojio drugo mesto. Tada sam to proslavio jednim skokom sa padobranom iznad Krima - poriseća se Šolaja.