Milica Rakić, trogodišnja devojčica je 17. aprila 1999. godine u 21: 45 uveče bila na noši u kupatilu. Majka ju je ostavila samo na tren kako bi joj spremila krevet, a onda se čula jaka detonacija.
Zauvek su je, umesto mame, uspavale bombe. Da je živa, danas bi imala 25 godina.
Bol je neizmerna i posle toliko godina, a tome svedoče i rupe od gelera koje su ostale na zgradi kuće u kojoj je stradala, koje roditelji ne diraju, već tamo stoje kao nemi podsetnik na strašni zločin.
Foto: Printscreen YouTube/TVSTUDIOB, pink.rs
Na grobu nastradale devojčice postavljen je spomenik od bordo mermera. Jedna meštanka Batajnice redovno održava grob, s obzirom na to da poznaje roditelje Milice Rakić.
Foto: Pink.rs
Dolazi Žarko, njen tata, redovno na njen grob. Uvek je obučen u crno. Majka ne dolazi tako često jer je bolesna. Žarko stradaloj mezimici i posle 22 godine donosi sveže cveće - priča ona, pokazujući spomenik.
Na njemu se nalaze dve slike ovog malog anđela, a na poleđini je urezan potresan tekst, koji počinje sa dve bolne reči "Mojoj mrvici".
Foto: Pink.rs
Ovo je tekst koji tamo stoji: "Mojoj mrvici. Znaš mrvo moja, kad vidim tvoje drugare pustoš mi u duši vlada! Oprosti mi zbog toga. Reci mi mrvice moja, kako to Bogu ponestaju anđeli? Znam da si zbog toga otišla, ali kako kada si i anđeo bila i ovde! Reci mi anđele moj mali, gde da idem, gde da te tražim..."
