JOŠ SMO U TREĆEM TALASU, A ČEKA LI NAS ČETVRTI?! Može lako da nam se desi, a kako bi izgledao zavisi od DVE STVARI

Za ovih godinu dana koliko traje pandemija, korona virus nas je "provozao" rolerkoster putanjom koja je puna uspona i padova što emocionalnih, epidemioloških, psiholoških, ali i kada je reč o broju zaraženih i preminulih.

Da li uopšte još jedan talas može da nam se desi i da li bi naši stomaci izdržali novi, četvrti po redu, uspon krive i kakav bi on bio?

Zvanično, mi se još uvek nalazimo u trećem talasu korona virusa. Iako je kriva "zatalasala" dva puta ove zime, struka tvrdi da je sve to u okviru trećeg talasa, pa se tako četvrti još nije ni desio. Obrzaloženje za ovu konstantaciju je bilo da bi se nešto posmatralo kao novi talas korona virusa, broj zaraženih prvo mora da opadne ispod 100.

Činjenica je da mi nismo imali manje zaraženih od 100 još od oktobra prošle godine, tako da stručnjaci sva "talasanja" od tada do danas računaju kao treći talas. Ovo na kraju rezultira sa tri zvanična uspona i pada na kovid rolerkosteru, a nezvanično ovo je bila jedna pakleno truckava vožnja.

Kakva će ona biti nadalje, to niko ne zna, ali postoji nekoliko scenarija kako bi to moglo da izgleda. Svi oni zavise od dve stvari: vakcinacije i poštovanja mera.

Scenario 1: Padaju brojevi, idemo u slobodnije leto

Stidljivo i kao samo za sebe, gotovo šapatom, da ne ureknemo, može se reći da četvrtog talasa možda i ne bude. Brojke trenutno obećavaju. Deluje da vakcina daje prve rezultate, a stručnjaci su optimistični.

Jedan od glavnih parametara koji uliva nadu u slobodnije leto jeste manji broj novozaraženih, a samim tim i manji broj pacijenata u bolnicama i rasterećeniji medicinski sistem.

- Epidemiološka situacija je još u statusu vanredne, uočava se blaga tendencija pada broja novozaraženih, polako raste broj otpusta u bolnicama u odnosu na broj prijema, a u kovid ambulantama se smanjuje broj prvih pregleda - izjavio je epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović nakon sastanka Kriznog štaba.

O tome da broj zaraženih polako opada najbolje govori podatak da je u Srbiji ove nedelje u utorak, udarni dan za korona brojke, bilo 4.398 novozaraženih, a tačno sedam dana pre toga bila je 5.471 pozitivno testirana osoba. Razlika između ova dva dana je drastičan pad broja novoobolelih za 1.073!

Takođe, dr Tiodorović nastavio je u optimističnom tonu pa je rekao da je moguće i da bi već u julu mogli na letovanje. S tim, da je i to uslovljeno.

- Već u julu bismo mogli u Grčku na more, što da ne. Ali, uslov je vakcinacija i poštovanje mera. Neophodno je da se u narednom periodu pridržavamo njih, vakcinišemo u što većem obimu i postignemo nivo kolektivnog imuniteta 60 do 70 odsto - kazao je prof. dr Tiodorović.

Scenario 2: Sve zavisi od broja vakcinisanih

Prema drugom scenariju, "vožnja" se ne nastavlja tako glatko i po planu. U ovom slučaju ako dođe i do još jednog talasa korona virusa on će isključivo zavisiti od vakcinacije.

Ukoliko se novi talas korona virusa desi, a veći deo stanovništva je već vakcinisan, to ne bi bila vrtoglava uzbrdica, a zdravstveni sistem ne bi bio opterećen.

Iako su vakcine protiv pojedinih bolesti kod nas obavezne, to i dalje ne znači da su i ta oboljenja iskorenjena. Za svaku vakcinu važu da nije 100 odsto delotvorna jer se ne prave za svaki pojedinačni organizam, već za opštu populaciju. To važi i za vakcinu protiv kovida.

Virusolog i mikrobiolog Veterinarskog instituta u Kraljevu Milanko Šekler je naveo da su sami proizvođači vakcina izneli iz svojih kliničkih ispitivanja iz treće faze da je kod Fajzerove vakcine 95 odsto efikasnost, što znači da će se pet odsto zaraziti, kod Sputnjika - 91,4 odsto, što znači da će se zaraziti oko 80.000 ljudi od milion vakcinisanih, a kod kineske vakcine je ta efikasnost bila deklarisana na 79, a kasnije korigovana na 86 odsto, što znači da će se od milion zaraziti 140.000 ljudi.

Dakle, zaključak je da bi se neki procenat ljudi mogao zaraziti. Ipak, to je i dalje mnogo manji broj da vakcine nema, a zdravstveni sistem može da se bori sa tim brojem pacijenata.

Takođe, u tom slučaju bi gotovo svi zaraženi imali veoma blagu kliničku sliku, a manji deo bi zahtevao bolničku negu.

Scenario 3: Virus mutira, vakcina mu ne može ništa

1) Pet mutacija, od koji je jedna "dupli mutant"

Ova prognoza zavisi od mutacija korona virusa. Za sada već imamo nekoliko sojeva virusa koji zabrinjavaju stručnjake. Nama je najveću štetu naneo britanski podtip, koji je za tačno dva meseca od pojave prvog slučaja doveo do toga da je Krizni štab za borbu protiv kovida raspisao zatvaranje praktično svega osim prehrambenih prodavnica, apoteka i benzinskih pumpi.

Ovaj soj virusa mutirao je tako da se lakše "lepi" za ćelije domaćina i na taj način se ovaj brže širi u populaciji. Na taj način može lakše da dođe do imunokompromitovanih građana za koje je korona najopasnija.

Stručnjaci, osim na britanski soj, upozoravaju na još pet podtipova virusa. Virusolog Ana Banko rekla je da trenutno lekare najviše zabrinjavaju britanska, južnoafrička, brazilska i dve kalifornijske varijante virusa kao i indijski "dupli mutant". Te varijante se brže prenose, potencijalno su otporne na antitela i ometaju proces dijagnostike.

Ipak, ono što je ohrabrujuće u ovom slučaju, stručnjaci tvrde da postojeća vakcina deluje i na ove sojeve, jer oni nisu toliko mutirali da in naš imuni sistem ne bi prepoznao.

2) Potpuna promena virusa

Najgori scenario bi bio kada se vakcinacija ne bi sprovela dovoljno brzo ruku pod ruku sa nepoštovanjem mera. U tom slučaju dozvoljavamo koroni da "skače" sa čoveka na čoveka, a onda i potencijalno i da mutira u novi soj koji je prilagodljiviji novonastalim uslovima. Evolucijski, virus to i sada radi, mutira jer pokušava da opstane. Međutim, u ovom slučaju, korona bi se toliko izmenila da postojeća vakcina ne bi delovala.

U tom slučaju bismo imalo potpuno novi ciklus truckavih rolerkoster vožnji dok ne stigne modifikovana ili potpuno nova vakcina.