Situacija u decembru bila je teška, u bolnici u Batajnici imali smo između 400 i 500 hospitalizovanih pacijenata, a u prethodne dve nedelje u Batajnici leži oko 900 ljudi, kaže dr Vesna Mioljević, epidemiolog i lekar iz Crvene zone u Batajnici. Objašnjava da je u ovoj bolnici pet jedinica intenzivne nege, i tu leže najteži pacijenti.

U ovoj bolnici ima i onih koji su primili prvu dozu vakcine pa su se potom razboleli.

- Ovo nije iznenađenje, jer je neophodno primiti obe doze da bismo bili bezbedni. Ima onih koji su primili i drugu dozu pa su dobili koronavirus, jer nije prošlo dovoljno vremena da bi se imunitet stvorio. Ni ovo nije iznenađenje – ističe dr Mioljević za emisiju Odmotavanje na TV Vesti.

Svaki pacijent je, kaže, individua za sebe, ali vakcinisani, ako se i zaraze virusom, najčešće završe sa blažim kliničkim slikama.

Marija Gnjatović sa Instituta za primenu nuklearne energije kaže oni koji su preležali koronavirus sa srednje teškom ili teškom kliničkom sliku imaju jači imunitet na Kovid-19, odnosno antitela im traju duže. Kada je reč o lakšim slučajevima, ima i onih sa dobrim humoralnim odgovorom, ali i onih kojima će antitela nestati za nekoliko meseci.

- Kada je reč o vakcinama, one stvaraju antitelne odgovore koji najviše liče na preležanu srednje tešku i tešku kliničku sliku. Među radno sposobnim stanovništvom je odličan odgovor već nakon četiri nedelje od revakcinacije Sinofarm vakcinom, dok je odgovor slabiji kod starijih ljudi, pretežno kod muškaraca starijih od 70 godina. Odgovor se kod njih, zapravo, stvara malo sporije. Efikasnost kod ove vakcine je 80 odsto, dok je kod Sputnjika V, Fajzera i AstraZeneke oko 95 odsto – kaže dr Gnjatović.

Ističe da ne mora svako ko se vakcinisao da proverava antitela i naglašava da će se raditi nacionalne studije kada će nivo antitela moći da se proveri.

Pratite "TV Vesti" i na društvenim mrežama: Instagram i Youtube!